U još jednom potezu koji dodatno ograničava slobodu izražavanja, ruski parlament je usvojio zakon kojim se uvode novčane kazne za one koji pretražuju ili pristupaju onlajn sadržaju koji vlasti smatraju "ekstremističkim". Gornji dom parlamenta usvojio je zakon 25. jula, a on će stupiti na snagu nakon što ga predsednik Vladimir Putin potpiše.
Ova nova regulativa ne staje samo na kažnjavanju korisnika interneta - predviđa i sankcionisanje promocije VPN usluga, koje mnogi građani koriste da bi zaobišli cenzuru i pristupili blokiranim informacijama. Zakon je prethodno odobrila Državna duma (donji dom parlamenta) 22. jula, a nakon toga je usledio redak javni protest ispred zgrade parlamenta.
Na jednom od transparenata je pisalo: "Za Rusiju bez cenzure. Orvel je napisao upozorenje, a ne priručnik." Demonstranta koji ga je držao policija je brzo uhapsila. Roman 1984. britanskog autora Džordža Orvela, napisan kao kritika totalitarnih režima, često se pominje u kontekstu sve strožih zakona koji ograničavaju slobodu mišljenja.
Pomenuo ga je i Boris Nadeždin, liberalni političar kome je bilo zabranjeno da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine. "Prvo su zabranili stranice, sada zabranjuju i samo pretraživanje. Ovo je već na ivici kažnjavanja samih misli", rekao je Nadeždin za DW.
Ovaj zakon posebno se ističe među brojnim merama cenzure koje su ruske vlasti uvele pre i posle invazije na Ukrajinu 2022. godine. Prema novim pravilima, samo pretraživanje sadržaja sa popisa "ekstremističkih materijala" Ministarstva pravde je prekršaj koji se kažnjava novčanom kaznom do oko 55 evra. Do sada su se kazne uglavnom primenjivale na deljenje takvog sadržaja, na primer putem društvenih mreža.
Zvanična lista zabranjenih materijala trenutno uključuje više od 5.000 predmeta - uključujući knjige, brošure, filmove, pesme i druge oblike izražavanja. Iako se formalno odnosi na materijale koji podstiču mržnju ili nasilje, u stvarnosti lista uključuje i dela koja kritikuju vladu ili izražavaju političko neslaganje. Jedan takav naslov je knjiga bivšeg agenta FSB-a Aleksandra Litvinjenka "Ljubjanka - kriminalna grupa", koja optužuje ruske bezbednosne službe da su 1999. godine organizovale terorističke napade kako bi učvrstile Putinovu vlast.
Na popisu se takođe nalaze i materijali Jehovinih svedoka, koje je Rusija 2017. godine označila kao ekstremističku organizaciju. Prema izveštaju nezavisnog medija 7x7, broj zabranjenih predmeta raste za stotine novih unosa svake godine. Od 2011. do 2022. godine registrovano je skoro 15.500 slučajeva distribucije "ekstremističkog" sadržaja - većina njih je rezultirala novčanim kaznama do oko 50 evra.
Novi zakon naišao je na osude čak i među inače lojalnim pristalicama Kremlja. Margarita Simonjan, urednica državne televizije RT, izrazila je zabrinutost da će joj zakon otežati istraživanje i razotkrivanje aktivnosti ekstremističkih grupa.
Od početka rata u Ukrajini, vlasti su na listu "ekstremista" uvrstile mnoge protivnike režima - od pisaca i muzičara do novinara i influensera. Među njima su Boris Akunjin i Aleksandar Nevzorov, dok je tehnološki gigant Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, proglašen ekstremističkom organizacijom u martu 2022. godine zbog dozvoljavanja sadržaja koji podržava napade na ruske vojnike.
Uprkos tvrdnjama zamenika predsednika Dume, Sergeja Bojarskog, da se kazne neće primenjivati na obične korisnike koji pretražuju sadržaj Meta platformi, već samo na one koji svesno traže zvanično zabranjeni sadržaj, pravni stručnjaci upozoravaju da će sprovođenje zakona biti proizvoljno i zavisno od pojedinačnih pripadnika bezbednosnih službi.
"Cenzura u Belorusiji postoji i u fizičkom prostoru. Policija proverava mobilne telefone građana u vozovima i studentskim domovima. Odbiti kontrole je gotovo nemoguće", ističe Dmitrij Navoš. On takođe dodaje da se mobilni telefoni Rusa sve češće pretražuju tokom graničnih kontrola. Stručnjaci upozoravaju da bi Rusija mogla da počne da primenjuje metode kontrole koje su već na snazi u susednoj Belorusiji, gde su platforme poput Jutjuba i Instagrama tehnički dostupne, ali je zabranjeno pretplaćivanje na "ekstremističke" kanale.
Policija tamo redovno pretražuje telefone građana, posebno u vozovima i studentskim domovima, a odbijanje saradnje nije opcija. On takođe kaže da je i njegov veb-sajt proglašen ekstremističkim nakon što je više puta kritikovao beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. To znači da korisnici rizikuju kaznu samo za čitanje sportskih vesti.
Otkako je započela invazija na Ukrajinu, Rusija je značajno pojačala represiju nad slobodom govora - uključujući kazne za širenje takozvanih "lažnih informacija" o ratu i proširenje statusa „stranog agenta“ na medije i organizacije sa inostranim vezama. Do proleća 2025. godine, ruski Istražni komite je prijavio više od 600 krivičnih postupaka po članovima koji kažnjavaju "lažne vesti" o vojsci i "diskreditaciju" oružane snage.
Građani su kažnjavani ili zatvarani zbog korišćenja reči "rat" umesto "specijalna vojna operacija", kao i zbog objava o zločinima poput masakra u Buči. Organizacija za ljudska prava "Memorijal" procenjuje da se krajem 2024. godine u ruskim zatvorima nalazilo najmanje 10.000 političkih zatvorenika. Ukoliko predsednik Putin potpiše novi zakon, broj onih koji su progonjeni zbog slobodnog izražavanja mogao bi dodatno porasti.
BONUS VIDEO:
