Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je danas predložio Ban Ki-muna za novi petogodišnji mandat generalnog sekretara svetske organizacije.
Taj predlog upućen je Generalnoj skupštini UN, a države članice bi trebalo da se o tome izjasne u utorak.
Ban Ki-mun je na čelu UN od 1. januara 2007, a mandat mu ističe 31. decembra ove godine.
Savet bezbednosti preporučuje Generalnoj skupštini da imenuje Ban Ki-muna za generalnog sekretara u drugom mandatu, od 1. januara 2012. do 31. decembra 2016.godine, navodi se u rezoluciji koju je aklamacijom usvojilo svih 15 članova Saveta.
Usvajanje rezolucije omogućeno je time što je svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje imaju pravo veta - Velika Britanija, Francuska, Rusija, Kina i SAD - podržalo ponovni izbor Bana.
Dosad jedino članice regionalne grupacije Latinska Amerika i Karibi nisu postigle dogovor da ga podrže, što bi bilo poželjno, ali ne i neophodno.
Smatra se da Ban, koji je jedini kandidat, ima većinu glasova ukupno 192 države članice da bi bio ponovo izabran.
Ban Ki-mun, bivši šef diplomatije Južne Koreje, osmi je generalni sekretar UN.
Najpre je, jedno kratko vreme, za vršioca dužnosti bio postavljen Britanac Gledvin Džeb, koji je bio izvršni sekretar pripremne komisije UN, od oktobra 1945. do 1. februara 1946. godine, sve dok nije obavljen izbor prvog generalnog sekretara. To je bio Trigve Li, šef norveške diplomatije.
Njega je na to mesto predložio tadašnji Sovjetski savez, ali mu je kasnije uskratio podršku, kada su se Ujedinjene nacije umešale u Korejski rat.
On je u novembru 1952. podneo ostavku zbog sovjetskog odbijanja da sa njim sarađuju.
Na tom mestu nasledio ga je drugi Skandinavac, Šveđanin Dag Hamaršeld. On se pokazao prihvatljivim za sve članice Saveta bezbednosti, pa je jednoglasno ponovo izabran 1957.
Sovjetski savez nije bio zadovoljan kako je vodio UN tokom krize u Kongu. Hamaršeld je, putujući u Kongo, poginuo u avionskoj nesreći u Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji, 18.septembra 1961.
Sledeći je bio U Tant, iz Burme, pošto su zemlje u razvoju tražile da to ne bude ni Evropljanin ni Amerikanac. On je bio imenovan samo da dovrši Hamaršeldov mandat. On je ipak iduće godine izabran na puni mandat od pet godina, a 1966. na drugi. Nije tražio i treći mandat.
Posle njega na čelo UN ponovo dolazi Evropljanin, Austrijanac Kurt Valdhajm, od 1. januara 1972. godine, uprkos prvobitnom protivljenju Kine i Britanije.
Ponovo je izabran 1966. ali je Kina stavila veto na njegov treći mandat. Sredinom 1980-ih pojavile su se informacije da je komisija UN za ratne zločine imala Valdhajma na listi osumnjičenih, pošto je bio u vojsci nacističke Nemačke.
Prvi Latinoamerikanac na čelu UN je peruanski diplomata Havijer Peres de Kueljar, koji je postao generalni sekretar UN 1. januara 1982. On je proveo oba mandata na tom mestu.
Na predlog pokreta nesvrstanih, 1992. godine generalni sekretar UN postao je Egipćanin Butros Butros-Gali, prvi iz Afrike i arapskog sveta. Na njegov reizbor veto su stavile SAD, koje su tvrdile da nije uspeo da uvede neophodne reforme u svetsku organizaciju.
Posle njega, 1997. generalni sekretar postao je Kofi Anan, iz Gane, koji se povukao u penziju posle dva mandata.
(Tanjug)
Ban Ki-mun je na čelu UN od 1. januara 2007, a mandat mu ističe 31. decembra ove godine.
Savet bezbednosti preporučuje Generalnoj skupštini da imenuje Ban Ki-muna za generalnog sekretara u drugom mandatu, od 1. januara 2012. do 31. decembra 2016.godine, navodi se u rezoluciji koju je aklamacijom usvojilo svih 15 članova Saveta.
Usvajanje rezolucije omogućeno je time što je svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje imaju pravo veta - Velika Britanija, Francuska, Rusija, Kina i SAD - podržalo ponovni izbor Bana.
Dosad jedino članice regionalne grupacije Latinska Amerika i Karibi nisu postigle dogovor da ga podrže, što bi bilo poželjno, ali ne i neophodno.
Smatra se da Ban, koji je jedini kandidat, ima većinu glasova ukupno 192 države članice da bi bio ponovo izabran.
Ban Ki-mun, bivši šef diplomatije Južne Koreje, osmi je generalni sekretar UN.
Najpre je, jedno kratko vreme, za vršioca dužnosti bio postavljen Britanac Gledvin Džeb, koji je bio izvršni sekretar pripremne komisije UN, od oktobra 1945. do 1. februara 1946. godine, sve dok nije obavljen izbor prvog generalnog sekretara. To je bio Trigve Li, šef norveške diplomatije.
Njega je na to mesto predložio tadašnji Sovjetski savez, ali mu je kasnije uskratio podršku, kada su se Ujedinjene nacije umešale u Korejski rat.
On je u novembru 1952. podneo ostavku zbog sovjetskog odbijanja da sa njim sarađuju.
Na tom mestu nasledio ga je drugi Skandinavac, Šveđanin Dag Hamaršeld. On se pokazao prihvatljivim za sve članice Saveta bezbednosti, pa je jednoglasno ponovo izabran 1957.
Sovjetski savez nije bio zadovoljan kako je vodio UN tokom krize u Kongu. Hamaršeld je, putujući u Kongo, poginuo u avionskoj nesreći u Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji, 18.septembra 1961.
Sledeći je bio U Tant, iz Burme, pošto su zemlje u razvoju tražile da to ne bude ni Evropljanin ni Amerikanac. On je bio imenovan samo da dovrši Hamaršeldov mandat. On je ipak iduće godine izabran na puni mandat od pet godina, a 1966. na drugi. Nije tražio i treći mandat.
Posle njega na čelo UN ponovo dolazi Evropljanin, Austrijanac Kurt Valdhajm, od 1. januara 1972. godine, uprkos prvobitnom protivljenju Kine i Britanije.
Ponovo je izabran 1966. ali je Kina stavila veto na njegov treći mandat. Sredinom 1980-ih pojavile su se informacije da je komisija UN za ratne zločine imala Valdhajma na listi osumnjičenih, pošto je bio u vojsci nacističke Nemačke.
Prvi Latinoamerikanac na čelu UN je peruanski diplomata Havijer Peres de Kueljar, koji je postao generalni sekretar UN 1. januara 1982. On je proveo oba mandata na tom mestu.
Na predlog pokreta nesvrstanih, 1992. godine generalni sekretar UN postao je Egipćanin Butros Butros-Gali, prvi iz Afrike i arapskog sveta. Na njegov reizbor veto su stavile SAD, koje su tvrdile da nije uspeo da uvede neophodne reforme u svetsku organizaciju.
Posle njega, 1997. generalni sekretar postao je Kofi Anan, iz Gane, koji se povukao u penziju posle dva mandata.
(Tanjug)
