Za samo osam dana od premijere zaradio je više od milijardu juana, a već nakon 13 dana prihod je premašio 1,8 milijardi (oko 251 milion dolara), probivši se na svetske liste zarada.
Radnja filma prati petnaestogodišnjeg šegrta u foto-studiju koji, razvijajući film koji mu je poslao japanski oficir, otkriva stravične fotografije.
Neke od njih su kako vojnici Japanske imperijalne armije ubijaju, siluju i muče civile u Nanđingu. Svesno rizikujući život, mladić izrađuje dodatne kopije i krije ih u knjigama kako bi sačuvao dokaze. Foto-album, kasnije preuzet od drugog mladića, postaje ključni materijal na suđenju glavnim odgovornima za masakr u Nanđingu.
O značaju ovakvih podsećanja svedoči i događaj održan u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, gde su prikazani trejleri filma. Zamenica direktora Instituta, Ivona Lađevac, naglasila je da je važno čuvati istorijsko sećanje.
„Ne želimo osvetu, već da sprečimo ponavljanje tragedija. Opasno je kada se istorija revidira i žrtve prikazuju kao krivci.“
Lađevac je podsetila i da je Drugi svetski rat u Aziji započeo 1937. japanskom invazijom na Kinu, što se često previđa.
Direktor Instituta, Branislav Đorđević, emotivno je govorio o stradanju kineskog naroda.
„Čitao sam o vojnicima koji mesecima nisu imali hrane i žvakali su odeću da prežive. Ovaj film bi trebalo da vidi što više ljudi. Tema je univerzalna – koliko naroda je doprinelo miru, a da to nije dovoljno priznato.“
Đorđević je podsetio i na komandnu odgovornost u ratnim zločinima, napomenuvši da je komandant japanske imperijalne armije, princ imenovan od cara Hirohita, naredio da „ne ostane niko živ“. Ipak, na posleratnim suđenjima, car je izuzet od krivične odgovornosti. Dodao je i da Japan decenijama pokušava da umanji broj žrtava masakra, te da se nikada nije izvinio Kini – niti za Nanking, niti za druga stradanja u jugoistočnoj Aziji.
“Nepobitni dokazi” nisu samo film, to je opomena i istorijska lekcija. U vremenu kada je revizionizam sve prisutniji, ovakve priče podsećaju da mir nije došao sam od sebe, već zahvaljujući ogromnim žrtvama mnogih naroda.
Kako poručuju autori filma, priča o hrabrosti jednog mladića iz foto-studija i sudbini fotografija koje su postale nepobitni dokazi zločina nije samo kineska, već univerzalna.
Ova priča podseća nas da su istina i sećanje na žrtve temelj pravednijeg sveta.
