Godinama su posetioci, sa beduinskim vodičima, pešačili uz Sinajsku goru kako bi posmatrali izlazak sunca nad netaknutim, stenovitim pejzažom ili učestvovali u drugim pešačenjima koje vode Beduini.
Danas se jedno od najsvetijih mesta u Egiptu, poštovano od strane Jevreja, hrišćana i muslimana, nalazi u središtu burne rasprave zbog planova da se tamo izgradi ogromni turistički kompleks.
Lokalno poznata kao Džebel Musa, Sinajska gora je mesto za koje se veruje da je upravo tu Mojsije primio Deset zapovesti. Mnogi veruju da je upravo ovde, prema Bibliji i Kuranu, Bog govorio proroku iz gorućeg žbuna.
Na tom mestu se nalazi i manastir Svete Katarine iz 6. veka, kojim upravlja Grčka pravoslavna crkva, a izgleda da će monasi ipak ostati, pošto su egipatske vlasti, pod pritiskom iz Grčke, negirale navode da planiraju njegovo zatvaranje.
Ipak, zabrinutost raste zbog toga kako se ovo dugo izolovano pustinjsko područje, koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine i obuhvata manastir, istoimeni gradić i planinu, drastično menja. U toku je izgradnja luksuznih hotela, vila i trgovačkih centara.
Na ovom prostoru živi i tradicionalna beduinska zajednica, pleme Džebeleja. Ovo pleme, poznato kao Čuvari Svete Katarine, već je pretrpelo ozbiljne gubitke: njihovi domovi i eko-kampovi za turiste su srušeni, uz minimalnu ili nikakvu naknadu. Čak su bili primorani da ekshumiraju tela iz lokalnog groblja kako bi se napravilo mesto za novu parking zonu.
Iako se projekat predstavlja kao dugo iščekivani vid održivog razvoja koji bi trebalo da podstakne turizam, on je u stvarnosti nametnut lokalnim Beduinima, i to protiv njihove volje, kaže Ben Hofler, britanski putopisac koji već godinama sarađuje sa sinajskim plemenima.
"Ovo nije razvoj kakvim ga Džebeleja doživljava ili kakav su oni tražili. Ovo je razvoj nametnut odozgo, u službi interesa spoljašnjih aktera, a ne same lokalne zajednice", rekao je on za BBC.
"Oko jednog beduinskog plemena, koje ima nomadsko poreklo, gradi se potpuno nov urbani svet", dodaje Hofler. "To je svet od kojeg su se oni oduvek svesno distancirali, čijem stvaranju nisu dali pristanak, i koji će zauvek promeniti njihov položaj u sopstvenoj domovini."
Lokalno stanovništvo, koje broji oko 4.000 ljudi, uglavnom izbegava da javno govori o ovim promenama.
Do sada je Grčka bila najglasniji protivnik egipatskih planova, pre svega zbog svoje istorijske i verske povezanosti sa manastirom.
Tenziје između Atine i Kaira pojačale su se nakon što je egipatski sud u maju doneo odluku da se manastir Svete Katarine, najstariji hrišćanski manastir na svetu u neprekidnoj upotrebi, nalazi na državnom zemljištu.
Posle višedecenijskog spora, sudije su presudile da manastir ima pravo samo na "korišćenje" zemljišta na kojem se nalazi, kao i na arheološke i verske objekte koji ga okružuju.
Na ovu odluku oštro je reagovao arhiepiskop Jeronimos II, poglavar Grčke pravoslavne crkve, koji je u zvaničnom saopštenju izjavio:
"Imovina manastira se prisvaja i oduzima. Ovaj duhovni svetionik pravoslavlja i helenizma suočava se sa egzistencijalnom pretnjom."
U intervjuu za grčke medije, dugogodišnji arhiepiskop manastira Svete Katarine, Damijan, ocenio je presudu kao "težak udarac za nas… i sramotu". Način na koji je upravljao celokupnom situacijom izazvao je duboke podele među monasima, što je na kraju dovelo do njegove nedavne odluke da se povuče.
Grčka pravoslavna patrijaršija u Jerusalimu, koja ima crkvenu jurisdikciju nad ovim svetim mestom, podsetila je da je manastiru lično prorok Muhamed izdao pismo zaštite.
Istakli su da je vizantijski manastir, koji na izuzetan način u sebi sadrži i malu džamiju iz perioda Fatimida, "simbol mira između hrišćana i muslimana, kao i utočište nade u svetu koji je preplavljen sukobima".
Iako sporna sudska odluka i dalje ostaje na snazi, niz diplomatskih napora doveo je do zajedničke deklaracije Grčke i Egipta, kojom se obe strane obavezuju na zaštitu grčko-pravoslavnog identiteta i kulturnog nasleđa manastira Svete Katarine.
"Poseban dar" ili neosetljivo mešanje?
Egipat je 2021. godine pokrenuo državni projekat pod nazivom "Veliko Preobraženje", namenjen razvoju turizma. Plan uključuje otvaranje hotela, eko-loža, velikog centra za posetioce, proširenje obližnjeg malog aerodroma, kao i izgradnju žičare do Mojsijeve gore.
Vlada projekat promoviše kao "dar Egipta celom svetu i svim religijama".
"Projekat će obezbediti sve turističke i rekreativne usluge za posetioce, podstaći razvoj grada [Sveta Katarina] i njegove okoline, a uz to sačuvati prirodni, vizuelni i kulturni karakter netaknute sredine. Takođe će obezbediti smeštaj za one koji rade na projektima u Svetoj Katarini," izjavio je prošle godine ministar za stanovanje, Šerif el-Šerbini.
Iako su radovi trenutno, barem privremeno, usporeni zbog finansijskih problema, Ravan el-Raha, koja se prostire ispred manastira Svete Katarine, već je znatno izmenjena. Izgradnja novih puteva je u toku.
Upravo se na tom mestu, prema predanju, narod Izraela zadržao čekajući Mojsija dok je bio na Sinajskoj gori. Kritičari upozoravaju da se jedinstvena prirodna obeležja tog područja uništavaju.
Unesko, koji je lokalitet uvrstio na listu svetske baštine, ističe "izuzetnu univerzalnu vrednost" mesta i piše: "Grubi planinski pejzaž koji okružuje manastir predstavlja savršenu pozadinu za njega. Njegova lokacija jasno ukazuje na nameru da se uspostavi bliska veza između prirodne lepote i udaljenosti s jedne strane, i duhovne posvećenosti čoveka s druge."
Još 2023. godine, Unesko je izrazio zabrinutost i pozvao Egipat da obustavi radove, izvrši procenu njihovog uticaja i izradi plan za očuvanje lokaliteta.
To se, međutim, nije dogodilo.
U julu ove godine, organizacija World Heritage Watch uputila je otvoreno pismo Uneskovom Komitetu za svetsku baštinu, tražeći da se oblast Svete Katarine stavi na Listu svetske baštine u opasnosti.
Aktivisti su se obratili i britanskom kralju Čarlsu, koji je pokrovitelj Fonda Sveta Katarina, organizacije koja prikuplja sredstva za očuvanje i proučavanje bogatog nasleđa manastira, uključujući njegovu dragocenu zbirku drevnih hrišćanskih rukopisa.
Kralj je ovo mesto opisao kao "veliko duhovno blago koje treba sačuvati za buduće generacije".
Ovo nije prvi put da neki egipatski mega-projekat izaziva kritike zbog nedostatka senzibiliteta prema jedinstvenoj istoriji zemlje.
Ipak, egipatske vlasti u nizu ovakvih grandioznih poduhvata vide ključ za oživljavanje posustale ekonomije.
Egipatski turistički sektor, koji je nekada cvetao, tek je počeo da se oporavlja od posledica pandemije Kovida-19 kada ga je ponovo pogodio brutalni rat u Gazi i novi talas nestabilnosti u regionu. Vlada je postavila ambiciozan cilj, da do 2028. godine zemlju poseti 30 miliona turista.
Tokom više uzastopnih vlada, razvoj Sinaja u komercijalne svrhe odvijao se bez konsultacija sa starosedeocima, beduinskim zajednicama.
Sinajsko poluostrvo je Izrael okupirao tokom Bliskoistočnog rata 1967. godine, a Egiptu je vraćeno tek nakon potpisivanja mirovnog sporazuma 1979. Od tada Beduini neprekidno ističu da su tretirani kao građani drugog reda.
Izgradnja popularnih egipatskih letovališta na Crvenom moru, uključujući Šarm el-Šeik, počela je još 1980-ih u južnom delu Sinaja. Mnogi u onome što se danas dešava u oblasti Svete Katarine vide sličan obrazac.
"Beduini su bili narod ovog kraja, oni su bili vodiči, radnici, od njih ste iznajmljivali smeštaj," kaže egipatski novinar Mohanad Sabri.
"A onda je došao industrijski turizam, i oni su potisnuti, ne samo iz posla, već i fizički, gurnuti su daleko od mora, u pozadinu.", naglašava on.
Kao što je bio slučaj i sa lokacijama na Crvenom moru, očekuje se da će i u razvojni projekat u oblasti Svete Katarine biti dovedeni radnici iz drugih delova Egipta. Ipak, vlasti tvrde da istovremeno "unapređuju" beduinska stambena naselja.
Manastir Svete Katarine izdržao je mnoge istorijske prevrate tokom poslednjih 1.500 godina, ali kada su se prvi monasi doselili, to je još uvek bilo zabačeno utočište.
To se počelo menjati sa širenjem letovališta na Crvenom moru, koje je dovelo na hiljade hodočasnika u jednodnevne posete tokom turističke sezone.
U poslednjim godinama, često su se mogle videti velike grupe posetilaca koje prolaze pored ostataka onoga što se smatra gorućim žbunom, ili obilaze muzej u kojem se čuvaju stranice Kodeksa Sinaitikusa, najstarijeg gotovo potpunog, rukom pisanog primerka Novog zaveta.
Danas, iako će sam manastir i duboka religijska važnost ovog mesta ostati, izgleda da će njegovo okruženje, kao i način života koji se ovde vekovima negovao, biti nepovratno izmenjeni.
BONUS VIDEO:
