Vazduhoplovna baza Bagram ponovo je u središtu geopolitičkih tenzija. Nekadašnji simbol američke okupacije Avganistana, ova baza sada predstavlja tačku sukoba u retorici između Kabula i Vašingtona. Nakon što je Donald Tramp zatražio da se baza vrati pod kontrolu SAD, avganistanske vlasti su odlučno odbile, naglašavajući da zemlja neće pristati na novi oblik okupacije i da bi svaka prinuda dovela do nastavka sukoba.
Ministar odbrane Avganistana, Mohamed Jakub Mudžahid, izjavio je da su talibanske snage spremne da se bore protiv Amerikanaca "još 20 godina" ako pokušaju da silom zauzmu Bagram. On je podsetio da je Avganistan nezavistan i da mu "nije potrebna zaštita ili tutorstvo bilo koje strane sile". Ova poruka nosi simboličku težinu, jer upravo je Bagram bio srce američke vojne operacije tokom dvodecenijskog rata koji je završio povlačenjem SAD 2021. godine.
Sličan stav izneo je i načelnik Generalštaba Avganistana Fasihudin Fitrat, naglasivši da "Avganistan neće dati ni centimetar svoje zemlje". Fitrat je istakao da talibani ne pristaju na nikakav oblik kompromisa kada je u pitanju suverenitet države i da dogovor sa SAD na takvim osnovama nikada nije bio moguć.
Trampova upozorenja i avganistanski odgovor
Donald Tramp je javno insistirao na povratku baze Bagram, smatrajući je ključnim strateškim objektom koji se nalazi u neposrednoj blizini Kine i Centralne Azije. On je upozorio da će se dogoditi "loše stvari" ako baza ne bude vraćena SAD, naglašavajući da je u nju uloženo ogromno bogatstvo i vojni resursi.
Avganistanska strana, međutim, podseća da baza nije američka tvorevina. Izgrađena je još pedesetih godina prošlog veka od strane Sovjetskog Saveza, a SAD su tokom svoje okupacije ove zemlje jednostavno koristile postojeću infrastrukturu. Za Kabul, svako pozivanje na "američko vlasništvo" nad Bagramom predstavlja ignorisanje istorijskih činjenica.
Mudžahid je u intervjuu za televiziju Ariana TV naveo da su tokom povlačenja 2021. godine Amerikanci pokušali da zadrže određene baze, uključujući i Bagram. "Rekli smo im jasno: ako ostanete, borićemo se još 20 godina. Zato su otišli", naglasio je avganistanski ministar odbrane.
Sećanje na povlačenje 2021. godine
Odlazak američkih snaga iz Avganistana u avgustu 2021. godine ostao je upamćen kao jedan od najdramatičnijih trenutaka moderne istorije. Haotične scene evakuacije iz Kabula obišle su svet, dok su talibani preuzimali kontrolu nad državnim institucijama.
Povlačenje je bilo rezultat sporazuma postignutog u Dohi 2020. godine, koji je predviđao potpuno povlačenje stranih snaga u zamenu za obaveze talibana. Talibani su tada čak i održali vojnu paradu u Kabulu koristeći zarobljenu američku vojnu tehniku čime su, kako navodi Rojters, pokazali transformaciju iz pobunjeničkih snaga u redovnu vojsku.
Bagram je tada ostao u rukama novih vlasti i od tada je simbol kraja dvodecenijske američke intervencije. Sadašnji avganistanski lideri insistiraju da se vraćanje baze nikada neće dogoditi i da je svaka ideja o njenom ponovnom zauzimanju osuđena na otpor.
Strateški značaj Bagrama
Geografski položaj baze Bagram daje joj ogromnu stratešku vrednost. Nalazi se severno od Kabula, u regionu iz kojeg se lako kontroliše centralni deo zemlje i komunicira prema granicama sa Kinom i Pakistanom. Upravo taj položaj čini je poželjnim ciljem za svaku stranu silu koja želi da projektuje moć u Centralnoj Aziji.
Za Sjedinjene Države, baza je bila neprocenjiva tokom rata u Avganistanu - pružala je logističku i vazdušnu podršku, bila glavni centar za operacije protiv talibana i Al Kaide, i predstavljala nervni centar američkog prisustva u regionu. Danas, međutim, Bagram više nema isti status: prema dostupnim satelitskim snimcima i nezavisnim izveštajima, baza je znatno manje aktivna nego tokom američkog prisustva.
Trampove poruke o povratku Bagrama mogu se posmatrati i kao deo šire retorike namenjene domaćoj javnosti u SAD. Ipak, Avganistan je jasno stavio do znanja da bi svaka takva ideja naišla na snažan otpor. Talibani koriste tvrd stav ne samo da bi učvrstili vlast kod kuće, već i da bi poslali signal regionalnim i globalnim akterima da su odlučni da brane suverenitet zemlje.
Povratak američkih snaga na Bagram, čak i da je tehnički izvodljiv, otvorio bi niz pitanja: koliki bi kontingent bio potreban, kakve bi bile reakcije suseda poput Irana, Pakistana, Kine ili Rusije, i da li bi Vašington imao političku volju da uđe u novi sukob. U trenutku kada se SAD suočavaju sa globalnim izazovima u drugim regionima, povratak u Avganistan mogao bi da bude prevelik trošak u odnosu na potencijalne koristi.
Poruka Kabula svetu
Avganistanski zvaničnici koriste Bagram i čitavu debatu kao simbol šireg narativa o nezavisnosti zemlje. "Avganistan upravlja sopstveni narod i nije zavistan ni od koga", poručuju iz Kabula. U tom smislu, odbijanje američkih zahteva nije samo pitanje baze, već i pitanje identiteta i političke samostalnosti.
Ukoliko bi SAD insistirale na prinudnom vraćanju Bagrama, posledice bi bile dalekosežne. Novi sukob bi mogao da zaista da traje decenijama, a to bi dodatno destabilizovalo region u trenutku kada je Centralna Azija već poprište rivalstva velikih sila.
Priča o Bagramu ponovo otkriva koliko su odnosi Avganistana i SAD složeni i opterećeni istorijom. Za Vašington, baza je strateški dragulj, dok je za Kabul ona simbol suvereniteta i otpora.
Poruka talibanskih lidera da su spremni da se bore još 20 godina jasno pokazuje da povratak na staru logiku sile nije moguć bez ogromnih rizika. Bilo kakav pokušaj prisilnog zauzimanja mogao bi da zapali novi talas sukoba u regionu i da Avganistan ponovo pretvori u epicentar globalne nestabilnosti.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)
· Reaguj