Turska se nada da će uslovi za ujedinjenje ostrva biti dogovoreni do kraja godine kako bi se održao referendum početkom 2012. godine. O problemu naknade imovine izgubljene turskom vojnom invazijom nije raspravljano.
"Nadamo se da ćemo naći rešenje za kiparski problem, kako bi Kipar mogao preuzeti mesto predsedavajućeg EU kao nova država koja predstavlja celo ostrvo", izjavio je turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu, tokom posete enklavi kiparskih Turaka na severu ostrva.
Davutoglu je na konferenciji za novinare sa predsednikom severnog Kipra Dervišom Erogluom istakao da će rešenje doneti istinski mir istočnom Sredozemlju i ujediniti Evropu.
Kipar je podeljen nakon turske invazije 1974. godine, koja je usledila nakon pokušaja državnog udara i pripajanja ostrva Grčkoj.
Kiparski Grci predstavljaju ostrvo i na međunarodnom i planu EU, dok je samo Turska priznala severni dio ostrva kao državu.
Spor oko Kipra najveća je prepreka nameri Turske da uđe u EU, osim protivljenja Nemačke i Francuske. Kiparski Grci kažu da Turska ne može ući u blok dok se ne reši pitanje Kipra.
EU, takođe, očekuje da Turska primeni Protokol iz Ankare prema kome će turske luke i aerodromi biti otvoreni za saobraćaj iz Kipra. Turska kaže da EU treba da odblokira enklavu kiparskih Turaka.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je nakon nedavnog sastanka sa Erogluom i liderom kiparskih Grka Demetrisom Hristofijasom da očekuje od dve strane da riješe spor do oktobra.
Ukoliko dve strane postignu dogovor o suštinskim pitanjima, kao što su EU, ekonomija, upravljanje, imovina, bezbednost i teritorija, kaže Ban ki Mun, to će otvoriti put ka konačnoj međunarodnoj konferenciji.
U principu, obe strane žele ujedinjenje Kipra kao federaciju sa dve zone, ali ne mogu da se dogovore o granicama kao i zahtevima za povrat imovine hiljada ljudi koji su iseljeni nakon invazije.
Teritorijalna i granična pitanja, koja uključuju umešanost Britanije, Grčke i Turske, skoro da nisu dotaknuta u pregovorima.
Bilo koji sporazum dve strane mora proći plebiscit. Na referendumu 2004. godine kiparski Turci glasali su za ujedinjenje, ali su kiparski Grci to odbacili.
(Srna)
Davutoglu je na konferenciji za novinare sa predsednikom severnog Kipra Dervišom Erogluom istakao da će rešenje doneti istinski mir istočnom Sredozemlju i ujediniti Evropu.
Kipar je podeljen nakon turske invazije 1974. godine, koja je usledila nakon pokušaja državnog udara i pripajanja ostrva Grčkoj.
Kiparski Grci predstavljaju ostrvo i na međunarodnom i planu EU, dok je samo Turska priznala severni dio ostrva kao državu.
Spor oko Kipra najveća je prepreka nameri Turske da uđe u EU, osim protivljenja Nemačke i Francuske. Kiparski Grci kažu da Turska ne može ući u blok dok se ne reši pitanje Kipra.
EU, takođe, očekuje da Turska primeni Protokol iz Ankare prema kome će turske luke i aerodromi biti otvoreni za saobraćaj iz Kipra. Turska kaže da EU treba da odblokira enklavu kiparskih Turaka.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je nakon nedavnog sastanka sa Erogluom i liderom kiparskih Grka Demetrisom Hristofijasom da očekuje od dve strane da riješe spor do oktobra.
Ukoliko dve strane postignu dogovor o suštinskim pitanjima, kao što su EU, ekonomija, upravljanje, imovina, bezbednost i teritorija, kaže Ban ki Mun, to će otvoriti put ka konačnoj međunarodnoj konferenciji.
U principu, obe strane žele ujedinjenje Kipra kao federaciju sa dve zone, ali ne mogu da se dogovore o granicama kao i zahtevima za povrat imovine hiljada ljudi koji su iseljeni nakon invazije.
Teritorijalna i granična pitanja, koja uključuju umešanost Britanije, Grčke i Turske, skoro da nisu dotaknuta u pregovorima.
Bilo koji sporazum dve strane mora proći plebiscit. Na referendumu 2004. godine kiparski Turci glasali su za ujedinjenje, ali su kiparski Grci to odbacili.
(Srna)
