Od toga je 12,3 miliona državljana neke druge države EU, dok 20,2 miliona ljudi ima državljanstvo neke od zemalja izvan Unije, saopštio je danas evropski statistički biro Eurostat.
Stranci predstavljaju 6,5 odsto ukupnog stanovništva 27 država EU, a u proseku su znatno mlađi od lokalnog stanovništva sa prosekom starosti od 34,4 godine u odnosu na 41,5 godina.
Procenat stranaca varira između manje od dva odsto u Poljskoj, Litvaniji i Slovačkoj do 43 odsto u Luksemburgu.
Najveći broj stranaca zabeležen je u Nemačkoj (7,1 milion ili devet odsto stanovništva), Španiji (5,7 miliona ili 12 odsto), Velikoj Britaniji (4,4 miliona ili sedam odsto), Italiji (4,2 miliona ili sedam odsto) i Francuskoj (3,8 miliona ili šest odsto).
U ovih pet država EU živi više od 75 odsto ukupnog broja stranaca u Uniji.
Najveći procenat stranaca zabeležen je u Luksemburgu (43 odsto), zatim u Letoniji (17 odsto), Estoniji i Kipru (po 16 odsto).
Što se tiče državljanstva, skoro 40 odsto stranih državljana u nekoj od država EU ima državljanstvo neke od ostalih članica Unije, a trećina građana rođenih u inostranstvu rođena je u nekoj drugoj državi EU.
Prema ovim podacima, broj osoba rođenih u nekoj drugoj zemlji, a koje su u međuvremenu stekle državljanstvo zemlje domaćina, prevazilazi broj stranih građana u svim državama EU osim u Luksemburgu, Letoniji i Češkoj.
Tako je u 2010. u EU živelo 47,3 miliona ljudi rođenih u inostranstvu i naturalizovanih u zemlji domaćinu.
Od ovog broja, 16 miliona rođeno je u nekoj drugoj članici Unije, a 31,4 miliona je rođeno u državi izvan EU.
Ukupno, broj ljudi rođenih u inostranstvu predstavlja 9,4 odsto ukupnog stanovništva Unije.
(Tanjug)
Stranci predstavljaju 6,5 odsto ukupnog stanovništva 27 država EU, a u proseku su znatno mlađi od lokalnog stanovništva sa prosekom starosti od 34,4 godine u odnosu na 41,5 godina.
Procenat stranaca varira između manje od dva odsto u Poljskoj, Litvaniji i Slovačkoj do 43 odsto u Luksemburgu.
Najveći broj stranaca zabeležen je u Nemačkoj (7,1 milion ili devet odsto stanovništva), Španiji (5,7 miliona ili 12 odsto), Velikoj Britaniji (4,4 miliona ili sedam odsto), Italiji (4,2 miliona ili sedam odsto) i Francuskoj (3,8 miliona ili šest odsto).
U ovih pet država EU živi više od 75 odsto ukupnog broja stranaca u Uniji.
Najveći procenat stranaca zabeležen je u Luksemburgu (43 odsto), zatim u Letoniji (17 odsto), Estoniji i Kipru (po 16 odsto).
Što se tiče državljanstva, skoro 40 odsto stranih državljana u nekoj od država EU ima državljanstvo neke od ostalih članica Unije, a trećina građana rođenih u inostranstvu rođena je u nekoj drugoj državi EU.
Prema ovim podacima, broj osoba rođenih u nekoj drugoj zemlji, a koje su u međuvremenu stekle državljanstvo zemlje domaćina, prevazilazi broj stranih građana u svim državama EU osim u Luksemburgu, Letoniji i Češkoj.
Tako je u 2010. u EU živelo 47,3 miliona ljudi rođenih u inostranstvu i naturalizovanih u zemlji domaćinu.
Od ovog broja, 16 miliona rođeno je u nekoj drugoj članici Unije, a 31,4 miliona je rođeno u državi izvan EU.
Ukupno, broj ljudi rođenih u inostranstvu predstavlja 9,4 odsto ukupnog stanovništva Unije.
(Tanjug)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru