Dok se evropski lideri bore sa posledicama ruske agresije u Ukrajini, raste zabrinutost zbog šireg sukoba. Ruski predsednik Vladimir Putin redovno je zveckao nuklearnim oružjem od početka ruske invazije na Ukrajinu, upozoravajući Zapad zbog njegove podrške Kijevu.
U avgustu 2024. godine, Fajnenšel tajms objavio je članak zasnovan na ruskim vojnim dokumentima koji su procurili u javnost, otkrivajući da je Moskva planirala nuklearne napade na strateške mete širom Evrope u slučaju sukoba sa NATO-om.
Prema istraživanju Fajnenšel tajmsa, ruska mornarica je već 2021. godine trenirala raketne napade na 32 određene lokacije u Evropi, među kojima su tri bila na tlu Velike Britanije.
Glavne mete, prema dokumentima, navodno su bile brodogradilište za podmornice Kraljevske mornarice u Barou-in-Fernesu, sumnjivi industrijski objekat u blizini Hala i neidentifikovana lokacija u Edinburgu. Ove mete, prema dokumentima, trebalo je da pogodi ruska Severna flota, fokusirajući se na ključne odbrambene i industrijske objekte koji bi oslabili britansku sposobnost otpora.
Dokumenti, za koje se kaže da su deo kolekcije od 29 tajnih ruskih vojnih dosijea koje su zapadni izvori pokazali Fajnenšel tajmsu, otkrivaju širi plan. Ruska Baltička flota bila je zadužena za napade na Norvešku i Nemačku, dok su se među ostalim evropskim metama nalazile lokacije u Estoniji, Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj.
Ove zemlje predstavljaju slabe tačke na istočnom krilu alijanse, gde ruske snage godinama sprovode agresivne vežbe. "Ovo nije samo teoretski scenario - ovo su detaljne mape i prezentacije za oficire, koje pokazuju da je Rusija spremna za eskalaciju", upozorio je tada anonimni zapadni obaveštajni oficir koga je citirao Fajnenšel tajms.
Još je zabrinjavajuće to što ruski planovi prelaze granice Evrope. U dokumentima se pominju potencijalne mete u Iranu, Japanu, pa čak i Kini - zemljama koje bi mogle biti uključene u širi globalni sukob. To sugeriše da Moskva vidi NATO ne samo kao evropsku pretnju, već kao deo veće geostrateške šahovske table, gde bi nuklearno oružje služilo za brzu neutralizaciju protivnika, piše Ekspres.
Godinu dana kasnije, situacija se nije popravila. Moskva je nastavila svoju politiku nuklearne ucene: postavila oružje u stanje pojačane pripravnosti, testirala nove kapacitete, obustavila učešće u sporazumima poput Novog START-a, pa čak i objavljujući raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji - prvom van Rusije od raspada SSSR-a. Stručnjaci poput onih iz britanskog tink-tenka RUSI tvrde da je rizik od nuklearnog rata i dalje nizak.
U kontekstu aktuelnih pregovora, ovo otkriće podseća na opasnost lažne sigurnosti. Američki predsednik Donald Tramp je nedavno pozdravio ponudu Rusije da produži Novi START, nazvavši to "dobrom idejom", što je Kremlj dočekao sa optimizmom.
BONUS VIDEO:
· Reaguj