Nuklearna elektrana Zaporožje već 10. dan zaredom isključena je iz ukrajinske električne mreže i funkcioniše bez spoljnog napajanja, što stvara sve rizičniju situaciju, upozoravaju stručnjaci.
Krizu je juče u svom govoru pomenuo i ruski predsednik Vladimir Putin, ponovo okrivljujući Ukrajinu uprkos dokazima koji ukazuju na suprotno, i pritom zapretio osvetničkim udarima na ukrajinske nuklearne elektrane, piše Kyiv Independent.
Nepouzdani dizel-generatori
Stručnjaci ističu da je opasnost u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani stvarna. Ukrajinski državni operater Energoatom upozorio je da su dizel-generatori, koji trenutno napajaju postrojenje, dizajnirani isključivo za kratkotrajnu hitnu upotrebu. Njihov kvar mogao bi dovesti do gubitka kontrole nad bezbednosnim sistemima.
Predsednik Volodimir Zelenski je situaciju još 30. septembra opisao kao "kritičnu", navodeći da je jedan od generatora već otkazao. S tim se slaže i Najmedin Meškati, profesor sa Univerziteta Južne Kalifornije, koji je potvrdio da dizel-generatori "nisu dizajnirani za dugotrajan rad".
"To je rizična situacija jer su hitni generatori veliki strojevi i lako mogu da se pokvare. Pouzdani su, ali istovremeno zahtevaju mašine s visokim nivoom održavanja zbog habanja", rekao je Meškati i dodao:
"Ne bih se iznenadio ako se neki od njih pokvare nakon ovolikog rada", prenosi Index.
Iz ukrajinskog Ministarstva energetike poručuju da situaciju dodatno komplikuje činjenica da ruske snage ne sprovode planirane popravke i održavanje, što bi, upozoravaju, moglo da dovede do nuklearne ili radijacione nesreće sa prekograničnim posledicama.
"Nijedna nuklearna elektrana na svetu nikada nije bila u istoj situaciji kao Zaporožje i nemoguće je bilo šta predvideti", izjavio je portparol ministarstva.
Optužbe za preciznu sabotažu
Nuklearna elektrana Zaporožje pod ruskom je okupacijom od marta 2022. godine. Iako je svih šest reaktora ugašeno, postrojenju je i dalje potrebna električna energija za hlađenje kako bi se sprečio nuklearni incident. Navodi se da su ruske trupe 23. septembra pogodile dalekovod, prekinuvši vezu elektrane s ukrajinskom mrežom, što je deseti i najduži takav prekid od početka invazije.
Dok ruski državni mediji za napad optužuju Ukrajinu, Greenpeace Ukrajina je 1. oktobra objavio istragu u kojoj se navodi da nema dokaza o vojnim napadima u blizini dalekovoda. Nuklearni stručnjak Greenpeacea, Jan Vande Put, izjavio je da Rusija može popraviti liniju "u roku od nekoliko sati".
"Ali oni to ne rade. Oni su stvorili krizu i žele njome da upravljaju kao političkom strategijom. To je vrlo precizna sabotaža", rekao je Vande Put.
Strategija nuklearne ucene
Slično mišljenje izneo je i predsednik Zelenski, koji tvrdi da "Rusija namerno stvara pretnju radijacionim incidentima". Iako Vande Put smatra da elektrana "neće eksplodirati sutra", upozorava da je situacija dugoročno ozbiljna.
"Rusi mogu dopustiti da se kriza pogorša. Mogu se približavati toj tački tokom naredne sedmice i koristiti takvu nuklearnu ucenu. To je njihova strategija", dodao je.
Dmitro Orlov, gradonačelnik Energodara, izjavio je da su ruske snage vršile pritisak na osoblje do te mere da je postrojenje pretvoreno u vojnu bazu.
"Nuklearna elektrana se više ne koristi kao energetsko postrojenje, već isključivo u vojne svrhe, a cilj je jasan, međunarodni pritisak", rekao je Orlov.
Ciljevi Rusije i reakcija sveta
Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Sibiga izjavio je 2. oktobra da Rusija namerno drži elektranu isključenom, jer je priprema za spajanje na sopstveni energetski sistem. Grinpis je takođe objavio izveštaj koji, na osnovu satelitskih snimaka, pokazuje da Rusija želi da ponovo pokrene jedan od reaktora i priključi mrežu na okupirane teritorije.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je u kontaktu s obe strane kako bi se omogućilo brzo ponovno spajanje na mrežu.
Evropska unija je pozvala Rusiju da "odmah prekine sve vojne operacije oko nuklearne elektrane" i povuče svoje snage, osuđujući okupaciju kao nelegalnu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj