Ruska Federacija započela je rat protiv Ukrajine 24. februara 2022. godine u ranim jutarnjim časovima i prema analizi vojnih stručnjaka za britanski "Ekonomist", ruskoj vojsci bi trebalo čak 103 godine da okupira celu teritoriju Ukrajine. Ovi podaci izvučeni su na osnovu aktuelne situacije na ukrajinskim frontovima, naročito na uzorku od septembra i oktobra koji je skoro pa završen.
Rusija rat u Ukrajini naziva "specijalnom vojnom operacijom" i od starta se kroz izjave ruskih zvaničnika i medija nameće nekoliko glavnih ciljeva Moskve. To su:
- Smena vlasti u Kijevu, odnosno predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog
- "Denacifikacija Ukrajine" - Rusija je optužila Ukrajinu za nacističke metode vladanja i tretmana nad ruskim stanovništvom u Ukrajini
- Demilitarizacija Ukrajine - njeno razoružavanje i neulazak u NATO pakt
- Priznavanje četiri ukrajinske teritorije kao ruske - Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje
- Priznavanje poluostrva Krim kao deo ruske teritorije
- Ukrajinska pravoslavna crkva da se stavi pod nadležnost moskovske patrijaršije
Međutim, prema pisanju britanskog lista, ruska vojska je značajno usporila napredovanje na frontovima u prethodnom periodu. Delimično je za to odgovorna Ukrajina koja je promenila taktiku kada je počela da koristi dronove za napad na ključnu rusku infrastrukturu (rafinerije nafte), a delimično i problem sa ljudstvom unutar ruske vojske.
Šta je Rusija dosad postigla i po koju cenu?
Analiza "Ekonomista" utvrdila je da Rusija "previše plaća" male napretke na frontu. Letnja ofanziva je odavno završena i situacija na terenu se menja gotovo iz dana u dan, a situacija svakako trenutno nije povoljna kao u prethodnih par meseci.
Podaci britanskog lista kažu da je Rusija od početka rata pa sve do kraja januara ove godine izgubila između 137.000 i 228.000 vojnika. Podaci su dobijeni na osnovu satelita, dronova, nezavinskih vojnih istražitelja i insajdera bliskih vladama zapadnih zemalja.
Broj povređenih je mnogo veći, on se kreće od 640.000 do 877.000 vojnika. Od januara ove godine do 13. oktobra ove godine, taj broj se naglo povećao i on sada iznosi:
- Broj povređenih: Između 984.000 do 1.438.000
- Broj stradalih: Između 190.000 i 480.000
Rusija je na početku rata brzo napredovala i za kratko vreme je ostvarila velike uspehe koje je Moskva zacrtala. Međutim, od velike ukrajinske kontraofanzive tokom jeseni 2022, konkretno u oktobru pomenute godine, Rusija nije osvojila nijedan veći grad.
U maju 2023. godine je, da podsetimo, Rusija osvojila grad Bahmut kada su zajedno grad zauzele jedinice ruske vojske i paravojne jedinice "Vagner" koju je tada predvodio Jevgenij Prigožin. On je ubrzo okrenuo leđa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu protiv kog je u junu iste godine pokrenuo puč kada je sa svojim trupama krenuo nazad sa fronta na Moskvi, a u avgustu 2023. je stradao u avionskoj nesreći u Tverskoj oblasti u Rusiji pod sumnjivim okolnostima.
Kako dalje objašnjava "Ekonomist", prema trenutnom tempu koji ima ruska vojska, još barem pet godina bi im trebalo da ostvare svoje zacrtane ciljeve što se tiče osvajanja četiri ukrajinske oblasti - Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Ukoliko bi se Moskva predomislila i odlučila da pokori celu Ukrajinu, za to bi ruskoj vojsci trebalo čak 103 godine!
Kakvo je trenutno stanje na frontovima Ukrajine?
Rusija je dosad osvojila oko jedne petine ukrajinske teritorije. To nije ni blizu onoga što je Moskva isplanirala na početku rata za koji je najavljivala da će trajati vrlo kratko.
Najbolnija tačka Putina je Donjeck gde ukrajinska vojska pruža dugo žestok otpor i ne namerava da se zaustavi. Ukoliko bi Rusija osvojila Donbas, imala bi otvoren put ka istočnoj obali reke Dnjepar u centralnom delu Ukrajine i time bi praktično kontrolisala sve do grada Dnjepropetrovska.
Trenutno su preveliki troškovi Rusije, a nisu napredovali mnogo od početka, svakako ne onom brzinom kakvu su planirali na početku sukoba. Ukrajinska industrija je pretrpela velike gubitke, gotovo da je uništena, ali uprkos manjem broju vojnika i municije, uspeva i dalje da odoleva.
Sankcije, prekid vatre i odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama
Što se tiče diplomatske strane rusko-ukrajinskog rata, trenutno se zaoštrava odnos Vladimira Putina i Donalda Trampa. Sredinom avgusta su se sastali u Enkoridžu na Aljasci i svetska javnost je očekivala nakon tog sastanka da je moguće da će se u narednom periodu ubrzano raditi na uspostavljanju prekida vatre što bi trebalo vremenom da dovede i do konačnog kraja rata.
Međutim, odnosi dvojice predsednika su sve gori u prethodnom periodu. Sjedinjene Američke Države su prelomile i uvele sekundarne sankcije svim firmama koje direktno ili indirektno sarađuju sa Rusijim po pitanju uvoza gasa i nafte, a što se tiče Rusije, na meti sankcija su dva naftna giganta "Rosnjeft" i "Gasprom".
Tramp gubi živce i ima sve manje strpljenja za ruskog predsednika. Prethodne ili ove nedelje je trebalo da se Putin i Tramp sastanu u Budimpešti, ali je susret ipak otkazan jer dve strane nisu usaglašene oko uslova za održavanje samita.
Trampov predlog je da se rat okonča i da se sve "završi" na mestu gde se trenutno nalaze trupe i Rusije i Ukrajine. Konkretno, da Ukrajina prizna gubitak dela teritorije i da se istovremeno Rusija zadovolji onim što je dosad osvojila što nije njen planirani cilj.
Zbog čega se ne slažu Putin i Tramp?
U petak 17. oktobra je Tramp u Beloj kući dočekao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanku na kom su pregovarali o eventualnoj isporuci "tomahavk" raketa. Putin je istakao da bi to bila "crvena linija" koju Amerika "ne bi smela da pređe ako ne želi da zahladne odnosi Moskve i Vašingtona".
U međuvremenu, Putin "nastavlja da provocira" testiranjem krstareće rakete Burevestnik koja ima domet do obala Sjedinjenih Država. Tramp je to strogo osudio i zapretio je žestoko ruskom predsedniku.
“Putin bi trebalo da se fokusira na kraj rata u Ukrajini. Oni znaju da mi imamo nuklearnu podmornicu, najbolju na svetu, blizu njihove obale. Mislim da to nije dobro što radi Putin. Ti (Vladimir Putin, prim. aut.) si rekao da ćeš okončati rat koji je trebalo da traje samo nedelju dana...
Sada smo u četvrtoj godini sukoba. To (okončanje rata, prim. aut.) je trebalo da uradiš, a ne da testiraš projektile“, rekao je Tramp u ponedeljak 27. oktobra na putu za Tokio.
Kakva je raketa Burevestnik?
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, ovo je jedinstvena krstareća raketa u svetu. Ima nuklearni pogon i ima interkontinentalni domet.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) je saopštio da je Rusija značajno napredovala u razvijanju ovog projektila u prethodnim godinama. Navodno, raketa ima domet između 10.000 i 20.000 kilometara što znači da bi mogla da stigne iz Rusije do obala Sjedinjenih Američkih Država.
Pogledajte fotografije rakete Burevestnik
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj