Dokument od 62 strane, čiji je autor milijarder Džared Isakman, nominovan od strane Donalda Trampa za čelnika NASA-e, otkriva opsežan i kontroverzan plan za budućnost svemirske agencije. Iako je Isakman priznao postojanje dokumenta pod nazivom "Projekt Atena", tvrdi da su neki njegovi delovi zastareli, što je izazvalo brojna nagađanja o pravcu u kojem bi vodio 67 godina staru instituciju, piše CNN.
Isakman sebe opisuje kao "relativno apolitičnog" i "umereno konzervativnog", a ima i podršku moćnog tehnološkog preduzetnika i bivšeg Trampovog savetnika Ilona Maska. On je direktor i osnivač kompanije Shift4 za obradu kartičnih plaćanja i blisko sarađuje sa Maskom otkako je kupio prvi čarter-let preko SpaceX-a, piše CBS News.
"Projekt Atena"
Procureli dokument, datiran u maju 2025. godine, predlaže korenite promene, uključujući prenamenu nekih NASA-inih centara sa fokusom na nuklearni električni pogon, uspostavljanje novog programa za istraživanje Marsa i usvajanje filozofije "ubrzaj/popraviti/izbriši" za transformaciju agencije. Isakman, čija je prva nominacija povučena da bi prošlog utorka bio ponovo predložen, izjavio je da je "Projekt Atena" zamišljen kao dokument koji će se doraditi prikupljanjem podataka nakon potvrde.
"Smatram da je bolje imati plan prilikom preuzimanja odgovornosti za instituciju veličine NASA-e, nego uopšte nemati plan", poručio je Isakman. Ipak, plan je izazvao zabrinutost. "Mislim da predstavlja dramatičniji skup promena nego što su mnogi u svemirskoj zajednici očekivali", rekao je Kejsi Drejer, rukovodilac svemirske politike u neprofitnoj organizaciji Planetary Society.
Borba za prevlast u NASA-i?
Prema izvoru upoznatom sa situacijom, curenje dokumenta u javnost deo je pokušaja Seana Dafija, ministra transporta koji privremeno vodi NASA-u, da izazove kontroverze i osujeti Isakmanovu ponovnu nominaciju.
Izvorni dokument je navodno imao više od 100 strana, a Isakman je napravio samo tri štampane kopije skraćene verzije koje je podelio Dafiju i njegovom šefu kabineta.
Dafi je, kako je CNN ranije izvestio, privatno želeo da trajno ostane na čelu agencije, što je njegov portparol kasnije demantovao. Isakman je, s druge strane, pohvalio Dafija, rekavši da veruje da ima "izvrsne instinkte i da je odličan komunikator".
Put na Mars i nuklearni pogon
Jedan od najambicioznijih predloga u "Projektu Atena" je uspostavljanje novog programa za Mars pod nazivom "Olimpus". Vizija je uskladiti NASA-u sa ciljevima SpaceX-a da sledeće godine pošalje bespilotnu letelicu Starship na Mars, što bi bila "više-manje besplatna misija" koju bi NASA podržala uz minimalne troškove.
Dokument takođe snažno zagovara razvoj nuklearnog električnog pogona, tehnologije koja bi omogućila brže misije u dubokom svemiru. Isakman i bivši predsednik Predstavničkog doma Njut Gingrič u zajedničkom članku istakli su: "Naši konkurenti ne čekaju. Kina i Rusija intenzivno ulažu u nuklearne svemirske tehnologije. Ako Amerika želi da vodi, NASA mora da preuzme teške izazove."
Povratak na Mesec i uloga SpaceX-a
Iako je Tramp ranije pokazivao interes za Mars, Mesec je ponovo postao jasan politički prioritet zbog obnovljene svemirske trke sa Kinom, koja planira da pošalje svoje astronaute na površinu Meseca do 2030. godine. Misija Artemis III, ključni korak u američkom povratku na Mesec, trenutno zavisi od SpaceX-ove letelice Starship.
Privremeni šef NASA-e Sean Dafi nedavno je signalizirao da bi mogao isključiti SpaceX iz projekta, što je izazvalo oštru reakciju Ilona Maska. Isakman, koji je Maskov prijatelj, nije se javno izjasnio, ali izvor tvrdi da namerava da sarađuje sa kompanijom koja najbrže isporuči lander spreman za astronaute.
Neizvesna budućnost nauke
Plan sadrži i kontroverzne predloge vezane za naučna istraživanja. Jedna od najkritikovanijih tačaka je namera da se NASA "izvuče iz posla klimatske nauke finansirane poreznim obveznicima i prepusti akademskoj zajednici".
Isakman je kasnije pojasnio da se koncept "nauke kao usluge" primarno odnosi na kupovinu podataka od privatnih satelitskih kompanija umesto izgradnje vlastitih, čime bi se oslobodila sredstva za druge misije.
Uprkos kritikama, javno je branio naučne programe i čak ponudio sopstveni novac za lansiranje svemirskog teleskopa Nensi Grejs Roman. "Sve što sugeriše da sam protiv nauke ili da želim da tu odgovornost prepustim spoljnim saradnicima jednostavno je neistina", izjavio je.
Reorganizacija i promena kulture u agenciji
Isakmanov plan predviđa ubrzanu reorganizaciju agencije, koja je već izgubila oko 4.000 zaposlenih. Cilj je sprovesti "jedinstvenu, podacima vođenu reorganizaciju usmerenu na smanjenje birokratskih slojeva".
Dokument takođe predlaže promenu pristupa riziku. "Osiguraćemo da sigurnost bude u prvom planu naših odluka, ali ostvarivanje misije NASA-e znači prihvatanje da su neki rizici vredni preuzimanja", stoji u dokumentu. Bivši astronaut Garet Reisman pozdravio je ovaj pristup, rekavši da je NASA možda postala previše averzivna prema riziku nakon katastrofe šatla Kolumbija 2003. godine.
Vođa spreman na promene
Uprkos kontroverzama, Isakman je cenjen u svemirskoj industriji kao strastven i vizionarski lider. Kao osnivač kompanije Shift4 i učesnik dve samofinansirane svemirske misije, predstavlja neortodoksan izbor za čelnika NASA-e, a u javnim istupima sugerisao je da namerava da vodi agenciju otvorenog uma.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
