U leto 2002. godine, dok je san o osvajanju svemira još uvek zanosio mlade umove Amerike, jedan od njih — Tad Roberts, pripravnik u NASA-i i zaljubljenik u astrofiziku — odlučio je da svoju čežnju za zvezdama pretoči u jednu od najbizarnijih krađa u istoriji američke svemirske agencije.
Vođen ne samo ambicijom već i romantičnom opsesijom, Roberts je, uz pomoć koleginica pripravnica Tifani Fauler i Šej Sor, isplanirao i izveo krađu više od 100 grama dragocenih uzoraka sa Meseca, pažljivo čuvanih u Svemirskom centru "Džonson“ u Hjustonu.
Među njima se našao i retki fragment meteorita sa Marsa. Njihovo znanje iznutra, pristup bezbednosnim protokolima i naivna hrabrost omogućili su im da uklone sef sa neprocenjivim svemirskim materijalom — predmetima od kojih su neki bili stariji i od same Zemlje.
Ali ova priča nije samo priča o krađi. Ona je i priča o ljubavi, ili barem o neobičnoj ideji romantike. Roberts je želeo da ostavi neizbrisiv utisak na svoju tadašnju devojku — i kako bi ispunio obećanje da će joj doslovno "pokloniti Mesec", doneo joj je komade stvarnog lunarnog tla. U trenutku koji se graniči s apsurdom, ali i sa poetskom grandioznošću, par je u hotelskoj sobi postavio ukradene mesečeve stene ispod dušeka, te vodio ljubav iznad njih. Kasnije je Roberts taj čin opisao rečima: "Voleli smo se na Mesecu." Originalno, nema šta!
Bonus video:
