Izgledi rasta u zoni evra i u drugom semestru ove godine nisu sjajni, a niz indikatora je zabrinjavajući, pokazuje izveštaj agencije Standard i Purs.
Kompozitni indikator koji objedinjava aktivnost u evrozoni pao je na 51,1 poen u odnosu na 53,3 poena u junu, saopštilo je udruženje Markit koje je zaduženo za utvrđivanje indeksa kupovne moći proizvođača.
To je najniži nivo tog indeksa od septembra 2009.
"Loša situacija u evrozoni u drugom tromesečju mogla bi da se nastavi sve do kraja godine", upozorila je kreditna agencija Standar i Purs.
Kako je navela u saopštenju, stanju u drugom tromesečju doprinelo je mnogo privremenih elemenata kao što su rast inflacije, pad potražnje iz zemalja u razvoju i pad izazvan martovskim zemljotresom u Japanu, ali, "slabost rasta izgleda dublja".
Prva procena stope rasta u evrozoni u drugom semestru 2011. očekuje se 16. avgusta.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da su tenzije na evropskim finansijskom tržištima "neopravdane", ali da je veoma važno brzo reagovati i sprovesti sve odluke donete na samitu lidera evro zone o finansijskoj stabilizacije te zone.
Takođe, dodao je, od suštinske je važnosti poslati nedvosmisleni signal da će evrozona rešiti krizu državnog duga sredstvima "adaptiranim težini situacije".
U kratkom saopštenju, Barozo je naveo da će danas uputiti pismo šefovima država zone evra kako bi izvršio pritisak da sprovedu mere odlučene na samitu evrozone pre dve sedmice.
Na samitu je dogovoreno da Evropski fondovi za finansijsku stabilnost mogu da na sekundarnom tržištu da otkupe dug države. To je, međutim, potrebno da odobre nacionalni parlamenti, a uz to neke zemlje nisu voljne da to učine.
Tako je nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio prošle sedmice da odbija da potpiše "blanko ček" za otkup obaveza zemalja u teškoćama.
U ovom trenutku, samo Evropska centralna banka može kupiti dug na sekundarnom tržištu, ali ona sve češće okleva da to učini i takvu intervenciju nije imala već najmanje četiri meseca.
Tenzije oko Španije i Italije ponovo su uvele evro zonu u probleme, manje od 15 dana od vanrednog samita čiji je cilj bio da se spreči širenje dužničke krize.
(Beta)
To je najniži nivo tog indeksa od septembra 2009.
"Loša situacija u evrozoni u drugom tromesečju mogla bi da se nastavi sve do kraja godine", upozorila je kreditna agencija Standar i Purs.
Kako je navela u saopštenju, stanju u drugom tromesečju doprinelo je mnogo privremenih elemenata kao što su rast inflacije, pad potražnje iz zemalja u razvoju i pad izazvan martovskim zemljotresom u Japanu, ali, "slabost rasta izgleda dublja".
Prva procena stope rasta u evrozoni u drugom semestru 2011. očekuje se 16. avgusta.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da su tenzije na evropskim finansijskom tržištima "neopravdane", ali da je veoma važno brzo reagovati i sprovesti sve odluke donete na samitu lidera evro zone o finansijskoj stabilizacije te zone.
Takođe, dodao je, od suštinske je važnosti poslati nedvosmisleni signal da će evrozona rešiti krizu državnog duga sredstvima "adaptiranim težini situacije".
U kratkom saopštenju, Barozo je naveo da će danas uputiti pismo šefovima država zone evra kako bi izvršio pritisak da sprovedu mere odlučene na samitu evrozone pre dve sedmice.
Na samitu je dogovoreno da Evropski fondovi za finansijsku stabilnost mogu da na sekundarnom tržištu da otkupe dug države. To je, međutim, potrebno da odobre nacionalni parlamenti, a uz to neke zemlje nisu voljne da to učine.
Tako je nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio prošle sedmice da odbija da potpiše "blanko ček" za otkup obaveza zemalja u teškoćama.
U ovom trenutku, samo Evropska centralna banka može kupiti dug na sekundarnom tržištu, ali ona sve češće okleva da to učini i takvu intervenciju nije imala već najmanje četiri meseca.
Tenzije oko Španije i Italije ponovo su uvele evro zonu u probleme, manje od 15 dana od vanrednog samita čiji je cilj bio da se spreči širenje dužničke krize.
(Beta)
