Od početka dužničke krize visokokvalifikovani Grci, Španci i Portuglaci traže posao, dok su, sa druge strane, Nemačkoj hitno potrebni stručnjaci, prvenstveno informatičari i inženjeri, ali i negovatelji ili lekari.
Kako prenosi nemačka medijska kuća Dojče vele (DW), stručna javnost u najvećoj evropskoj privredi navodi da će toj državi u narednih 30 godina nedostajati između 300.000 i 500.000 radnika godišnje.
DW dodaje da savezna Agencija za zapošljavanje raspolaže podacima da je 17.000 Španaca spremno da radi u Nemačkoj.
Direktor za politiku tržišta rada na Institutu za rad Hilmar Šnajder izjavio je da se ljudi u Nemačkoj plaše da će im stranci ugroziti radna mesta.
"Svaki strani radnik, pogotovo stručnjak donosi sa sobom svoje radno mesto, tako nastaju nova radna mesta. To su sasvim banalne ekonomske okolnosti koje ljudi tek treba da shvate i prihvate. Dok to ne bude prihvaćeno, neće se promeniti ni naš uobičajeni stav prema stranim radnicima", smatra on.
"Postoji velika opasnost, u suštini to je već naša stvarnost - da mi zaista nemamo dovoljno radne snage", kazao je Šnajder.
Šnajder je ukazao da je veliki nedostatak u rešavanju problema deficita radne snage u Nemačkoj što političari neće da se bave stranim radnicima, jer znaju da će tako izgubiti izbore, dok se u svetu već pročulo da strani radnici u Nemačkoj i nisu tako dobrodošli.
Predstavnica Zavoda za zapošljavanje stranih radnika Beate Rabe računa da će kriza na jugu Evrope ići u prilog Nemačkoj.
Rabe je mišljenja da je Nemačka na duže staze suočena sa velikim problemom - potrebe za stručnjacima u evropskim državama su približne.
"Već sada svi traže radnike u zdravstvu, u oblasti tehnike… svi traže inženjere, što znači da te vrste stručnjaka mogu da nađu posao i u svojoj zemlji", istakla je Rabe.
Dok, na primer, skandinavske zemlje i Velika Britanija stranim radnicima pomažu u pronalaženju stana i obezbeđuju mesto za decu u vrtiću - stranac koji dođe u Nemačku mora sve da radi sam, naveo je DW.
"Kada bude manje onih koji se prijavljuju za radno mesto, onda će firme pokušavati da se predstave atraktivnijim od konkurencije. Naročito kada se radi o pogodnostima za porodice stručnjaka koji su im potrebni", istakla je Rabe.
(Tanjug)
DW dodaje da savezna Agencija za zapošljavanje raspolaže podacima da je 17.000 Španaca spremno da radi u Nemačkoj.
Direktor za politiku tržišta rada na Institutu za rad Hilmar Šnajder izjavio je da se ljudi u Nemačkoj plaše da će im stranci ugroziti radna mesta.
"Svaki strani radnik, pogotovo stručnjak donosi sa sobom svoje radno mesto, tako nastaju nova radna mesta. To su sasvim banalne ekonomske okolnosti koje ljudi tek treba da shvate i prihvate. Dok to ne bude prihvaćeno, neće se promeniti ni naš uobičajeni stav prema stranim radnicima", smatra on.
"Postoji velika opasnost, u suštini to je već naša stvarnost - da mi zaista nemamo dovoljno radne snage", kazao je Šnajder.
Šnajder je ukazao da je veliki nedostatak u rešavanju problema deficita radne snage u Nemačkoj što političari neće da se bave stranim radnicima, jer znaju da će tako izgubiti izbore, dok se u svetu već pročulo da strani radnici u Nemačkoj i nisu tako dobrodošli.
Predstavnica Zavoda za zapošljavanje stranih radnika Beate Rabe računa da će kriza na jugu Evrope ići u prilog Nemačkoj.
Rabe je mišljenja da je Nemačka na duže staze suočena sa velikim problemom - potrebe za stručnjacima u evropskim državama su približne.
"Već sada svi traže radnike u zdravstvu, u oblasti tehnike… svi traže inženjere, što znači da te vrste stručnjaka mogu da nađu posao i u svojoj zemlji", istakla je Rabe.
Dok, na primer, skandinavske zemlje i Velika Britanija stranim radnicima pomažu u pronalaženju stana i obezbeđuju mesto za decu u vrtiću - stranac koji dođe u Nemačku mora sve da radi sam, naveo je DW.
"Kada bude manje onih koji se prijavljuju za radno mesto, onda će firme pokušavati da se predstave atraktivnijim od konkurencije. Naročito kada se radi o pogodnostima za porodice stručnjaka koji su im potrebni", istakla je Rabe.
(Tanjug)
