Fudbaleri Haitija posle 52 godine će ponovo zaigrati na Svetskom prvenstvu u fudbalu. U meču odluke Haiti je golovima Dedsona i Providensa savladao Nikaragvu (2:0) i tako završio kao lider kvalifikacione grupe u zoni KONKAKAF ispred Hondurasa.
Mogli su da prođu i sa remijem kako je Honduras takođe odigrao nerešeno protiv Kostarike (0:0), ali su odlučili da svoju sudbinu ne ostavljaju u tuđim rukama kako je ulog bio povratak na najveću scenu posle više od pola veka.
Priča fudbalera Haitija je utoliko veća kada znamo njenu pozadinu, te u rangu sa onom Kurasaa koji je postao i površinski i po ljudstvu najmanja država ikada koja se plasirala na Mundijal. Haiti niti jedan meč nije odigrao na domaćem terenu tokom ovih kvalifikacija. Štaviše, selektor Sebastjen Minje nikad nije kročio na ovo ostrvo.
Od ubistva predsednika Žovenela Moiza 2021. godine, ta država je u konstantnom ratu različitih bandi koje se bore za prevlast. Glavni grad Port o Prens je 85 odsto pod njihovom kontrolom, dok su nacionalni stadion "preuzeli" još prošle godine.
Od oktobra 2024. godine, Haiti se nalazi u začaranom krugu nasilja, bande šire kontrolu ka unutrašnjosti zemlje, stanovništvo osniva "samooodbrambene grupe", dok policija očajnički pokušava da povrati teritoriju.
Građani Haitija su izloženi masovnim ubistvima, seksualnom nasilju, otmicama i prisilnom raseljavanju, a prema rečima Ujedinjenih nacija, u periodu od oktobra prošle godine do juna 2025. godine, život je izgubilo najmanje 4.864 ljudi usled brutalnog nasilja.
U istom periodu, zabeležen je broj raseljenih više od 239 hiljada ljudi samo iz regiona Artibonit i Centar gde su bande preuzele kontrolu. Prema izveštaju UN, bez obzira na to što su građani formirali grupe za samoodbranu, upravo te formacije često učestvuju u samoinicijativnim likvidacijama i drugim kriminalnim radnjama.
"Zabrinjava i podatak da su pripadnici zvaničnih bezbednosnih snaga izvršili najmanje 19 vanpravnih egzekucija, od kojih se 17 dogodilo u Artibonitu", navodi se u izveštaju.
Izveštaji navode da se sada već vide "prvi znaci kriminalne uprave gde bande ne samo da kontrolišu teritoriju već počinju da deluju kao paralelne vlasti".
Kako prenose mediji pravosudni sistem je u apsolutnom kolapsu. Svi sudovi su zatvoreni, a građani ostaju bez ikakve zaštite. Više od 1,3 miliona ljudi je interno raseljeno, a Haiti se sada nalazi među pet zemalja u svetu, uključujući i Sudan, koje se suočavaju sa glađu.
Iako međunarodne snage pod mandatom UN, predvođene Kenijom, pokušavaju da stabilizuju situaciju, do sada nisu značajno napredovali. Ujedinjene nacije apelovale su na međunarodnu zajednicu da "hitno pojača podršku haitijanskim vlastima i pomogne u zaustavljanju nasilja i obnovi vladavine prava".
Kako je došlo do eskalacije?
Banda "Gran Grif" izvela je napad 3. oktobra 2024. godine na grad Pon Sonde u Artibonitu kada je nastradalo najmanje 115 ljudi, među kojima su deca i bebe. Više od 45 kuća je bilo u plamenu, što je dovelo do masovnog raseljavanja oko 6 hiljada ljudi.
Pre oktobra, došlo je do prividnog primirja među bandama, što je doprinelo nekoj vrsti stabilnosti, međutim nakon napada na Pon Sonde, tenzije su dostigle svoj vrhunac.
U prestonici Port-o-Prensu i provincijima Solino i Petion Vil, došlo je do banditske koalicije Viv Ansanm (Živimo zajedno) koje su preuzele teritorije koje su nekada važile za bezbedne i koristile brutalnu silu kako bi preuzele kontrolu.
Bande su koristile oružje, noževe i vatru kako bi terorisale civile, često ubijajući ljude u svojim kućama i koristeći seksualno nasilje kako bi imali kontrolu nad njima.
Državne bezbednosne snage nisu uspele da zadrže teritoriju, a broj pripradnika međunarodne misije (MSS) i njihovih resursa nije bio dovoljan da se usprotivi rastućoj teritorijalnoj ekspanziji lokalnih bandi.
Do kraja 2024, broj interno raseljenih se utrostručio (oko milion ljudi), a u mnogim slučajevima više puta preseljenim. U većem delu zemlje su bila ugrožena zdravstvena i humanitarna infrastruktura.
Ubistvo predsednika
Pokojni predsednik Haitija Žovenel Moiz ubijen je početkom jula 2021. godine u svom krevetu. Pored njega te večeri u postelji, baš kao i svake prethodne, ležala je njegova supruga Martin Moiz. Porodičnu idilu prekinulo je 26 državljana Kolumbije, koji su došli po predsednikovu glavu.
Iz sna su je te večeri probudili pucnji. Kada je donekle postala svesna onoga što će se nešto kasnije odigrati, Martin je probudila decu i naredila im da se sakriju u toalet.
"To je jedina prostorija u kući bez prozora, tu smo sakrili i porodičnog psa", rekla je za Njujork Tajms pre četiri godine.
Ubrzo su se u njihovoj sobi pojavile ubice. Suprug joj je tada rekao da legne kako se ne bi povredila. To su bile poslednje reči koje joj je uputio. Po sobi su sevali rafali, prvi ju je pogodio u ruku.
"Pomislila sam da ću umreti i ja i čitava moja porodica", rekla je.
Ležala je pored kreveta, dok su joj usta bila puna krvi. Želela je da pomogne svom suprugu, ali nije mogla da diše niti da se pomeri. Za to vreme ubice su jurišale po sobi. Čula je kako ubice preturaju po dosijeima njenog muža koji su se nalazili na njegovom radnom stolu.
"Jedino što sam videla pre nego što su ga ubili bile su njihove čizme. To nije to. To nije to, govorili su iznova i iznova, a onda su nešto pronašli i jedan od njih je rekao da to traže. Nijedan od ubica nije govorio kreolski ili francuski, govorili su samo španski i razgovarali su sa nekim telefonom dok su pretraživali sobu. Činilo se da su pronašli ono što su hteli na polici gde je Žovenel čuvao svoje dosijee", rekla je Martin.
Zatim joj je jedan od njih prišao i uperio lampu u glavu. Proveravali su da li je živa. Kada su pomislili da je izdahnula, odustali su od nje.
"Kad su otišli, mislili su da sam mrtva", rekla je. Kroz ovu potresnu scenu morala je da prolazi iznova, svakog puta kada je davala iskaz policiji.
Ko je ubio predsednika?
Pitanje koje je mučilo i nju, ali i čitav narod Haitija bilo je: ko je naredio i ubio predsednika? Tokom istrage, više od 50 osoba je optuženo, uključujući bivšeg policijskog zvaničnika Kristijana Emanuela Sanona, koji je navodno regrutovao kolumbijske plaćenike. Neki od kolumbijskih vojnika tvrde da su bili dovedeni u zabludu, misleći da će biti telohranitelji. Istraga je, međutim, stalno ometana zbog bezbednosnih prijetnji, političkog pritiska i problema u pravosudnom sistemu.
Istraga je još uvek u toku. Sud u Haitiju ponovo je pokrenuo postupak zbog procesnih nepravilnosti i imenovao novog istražnog sudiju. Ranije optužnice su poništene, a ključni svedoci i dokazi često nisu dostupni lokalnim istražiteljima. Deo dokaza, uključujući Moiseov telefon i nadzorne snimke rezidencije, prebačen je na američke vlasti, što dodatno komplikuje istragu.
Iako su neki osumnjičeni osuđeni u SAD-u, suđenje u Haitiju još uvek nije počelo. Pritisak bandi i nasilje u Port‑o‑Prensu otežavaju rad sudova i odvraćaju svedoke od davanja iskaza. Eksperti upozoravaju da, ukoliko se istraga ne reši, politička i bezbednosna situacija u zemlji može dodatno eskalirati, jer ubistvo Moisea simbolizuje duboku nestabilnost države.
Ubistvo predsednika Moisea nije samo kriminalni događaj - ono je duboko političko, destabilizujuće i pokazuje koliko je Haitiju potreban stabilan pravosudni sistem i međunarodna podrška da se izbori sa nasiljem i organizovanim kriminalom.
Beskućnici žive na stadionu
Inače, Haiti je i izgubio domaći teren... Stadion Silvio Kator, koji nosi ime po najvećem sportisti u istoriji ove zemlje, delimično je uništen u razornom zemljotresu 2010. godine, a zatim su ga narednih godina naselili beskućnici. On je danas pretvoren u šatorsko naselje, a između tribina stadiona koji nosi ime po čoveku koji je osvojio olimpijsko srebro već godinama najnormalnije žive ljudi. Haiti čak četiri godine nije igrao na svom terenu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
