Osumnjičeni su se do sada kretali od članova kraljevske porodice, pa sve do lokalnih mesara, ali sada je otkriveno da je Džek Trbosek bio detektiv koji je vodio istragu.

Prema španskom piscu Hose Luis Abadu, glavni inspektor Skotland jarda Frederik Aberlin je bio čovek koji je ubio i osakatio najmanje pet žena na londonskom Ist Endu.

Pisac je to otkrio u knjizi “Najinteligentniji ubica u istoriji “, objavljenoj ove nedelje u Španiji.

Naime, Abad je uporedio rukopis inspektora sa rukopisom iz dnevnika Džeka Trboseka koji se pojavio u Liverpuli 1992.godine.

Abad je izjavio: “Nema sumnje da je inspektor Džek Trbosek. Rukopis ne laže.”

Pomenuti dnevnik je pripisivan liverpulskom dileru pamuka Džejmsu Majbriku, koji je identifikovan kao ozloglašeni serijski ubica.

Mnogi eksperti smatraju da je dnevnik prevara, dok Abad veruje suprotno ,samo što autor nije Mejbrik, već Aberlin.

Inspektoru Frederiku Aberlinu je dodeljen slučaj Džeka Trboseka posle ubistva Meri En Nikols u avgustu 1888. godine.

Aberlin je umro 1929. godine u svojoj kući u Bornmautu, u 86. godini.

"Dejli mejli" podseća da je Džek Trbosek iskasapio pet prostitutki u istočnom Londonu između avgusta I novembra 1888. Godine. Jedne noći trbosek je ubio dve žene u roku od nekoliko minuta.

Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma,potpisanog sa Džek Trbosek, koje je stiglo u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je za sebe tvrdila da je ubica.

Prva identifikovana žrtva bila je Meri En Nikols koja je pronađena zaklana u dvorištu jedne zgrade 31. avgusta 1888.

Žrtve Džeka Trboseka bile su žene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su "ordinirale“ u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona, u Vajtčepelu, današnjem Ist endu. Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile žene u zrelim godinama.

Neke od teorija povezivale su ubistva Džeka Trboseka sa unukom kraljice Viktorije, princom Albertom Viktorom, lekarom i hirurgom ser Vilijamom Galom, i slikarem i umetnikom Volterom Sikertom.


(MONDO)