Poslednji sovjetski lider izrazio je danas nezadovoljstvo razvojem Rusije, 20 godina nakon neuspelog državnog udara antireformskih snaga.
Mihail Gorbačov posebno je kritikovao monopol vladajuće stranke Jedinstvene Rusije i odsustvo slobodnih izbora.
"Nisam zadovoljan ... Ovo je vraćanje unazad", kazao je Gorbačov, otac perestrojke i dobitnik Nobelove nagrade za mir, na konferenciji za novinare o političkoj situaciji u Rusiji, 20 godina nakon neuspelog državnog udara.
Antireformske snage su u noći između 19. i 20. avgusta 1991. godine pokušale da izvrše državni udar i obore s vlasti Gorbačova nakon čega je Boris Jeljcin uveo policijski čas i preuzeo komandu nad oružanim snagama.
"Po smrtnosti, mi smo na dnu liste, pored afričkih zemalja, ima 96 odsto siromašnih ako se koriste kriterijumi kao u zemljama poput Austrije, a dva puta manje visokoobrazovanih nego posle Drugog svetskog rata", rekao je Gorbačov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1990. godine.
Gorbačov je takođe kazao da podržava bivšeg predsednika, a sada premijera Vladimira Putina i pored "autoritarne tendencije", ali je kritikovao njegovu stranku Jedinstvenu Rusiju uporedivši je sa nekadašnjom Komunističkom partijom.
"Treba se odupreti monopolu, ne treba ponoviti najgoru varijantu Sovjetskog Saveza", rekao je on i dodao da su potrebni "pošteni izbori".
Gobačov je imao 54 godine kada je u martu 1985. postao generalni sekretar Komunističke partije.
Mesec dana kasnije, najavio je sveobuhvatne političke i ekonomske reforme koje je narod, željan promena posle decenija represivne vladavine, oduševljeno pozdravio.
Glasnost (javnost rada i sloboda štampe) i perestrojka (izgradnja novog ekonomskog i političkog sistema ) bili su glavni ciljevi reformi koje je Gorbačov počeo, ali samo delimično sproveo zbog otpora pre svega u partijskoj nomenklaturi.
Dozvolio je fizičaru disidentu Andreju Saharovu da se vrati iz izgnanstva, počeo razgovore o razoružanju sa Zapadom što je dovelo do sporazuma s predsednikom SAD Ronaldom Reganom o ograničenju strateškog oružja, a završio je i rat u Avganistanu.
Gorbačov je ubrzo postao ikona na Zapadu, ali je njegova popularnost kod kuće brzo opala usled prenagljenih i loših reformu, kao i slabljenja uticaja Rusije u svetu posle raspada Sovjetskog Saveza.
(Beta)
"Nisam zadovoljan ... Ovo je vraćanje unazad", kazao je Gorbačov, otac perestrojke i dobitnik Nobelove nagrade za mir, na konferenciji za novinare o političkoj situaciji u Rusiji, 20 godina nakon neuspelog državnog udara.
Antireformske snage su u noći između 19. i 20. avgusta 1991. godine pokušale da izvrše državni udar i obore s vlasti Gorbačova nakon čega je Boris Jeljcin uveo policijski čas i preuzeo komandu nad oružanim snagama.
"Po smrtnosti, mi smo na dnu liste, pored afričkih zemalja, ima 96 odsto siromašnih ako se koriste kriterijumi kao u zemljama poput Austrije, a dva puta manje visokoobrazovanih nego posle Drugog svetskog rata", rekao je Gorbačov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1990. godine.
Gorbačov je takođe kazao da podržava bivšeg predsednika, a sada premijera Vladimira Putina i pored "autoritarne tendencije", ali je kritikovao njegovu stranku Jedinstvenu Rusiju uporedivši je sa nekadašnjom Komunističkom partijom.
"Treba se odupreti monopolu, ne treba ponoviti najgoru varijantu Sovjetskog Saveza", rekao je on i dodao da su potrebni "pošteni izbori".
Gobačov je imao 54 godine kada je u martu 1985. postao generalni sekretar Komunističke partije.
Mesec dana kasnije, najavio je sveobuhvatne političke i ekonomske reforme koje je narod, željan promena posle decenija represivne vladavine, oduševljeno pozdravio.
Glasnost (javnost rada i sloboda štampe) i perestrojka (izgradnja novog ekonomskog i političkog sistema ) bili su glavni ciljevi reformi koje je Gorbačov počeo, ali samo delimično sproveo zbog otpora pre svega u partijskoj nomenklaturi.
Dozvolio je fizičaru disidentu Andreju Saharovu da se vrati iz izgnanstva, počeo razgovore o razoružanju sa Zapadom što je dovelo do sporazuma s predsednikom SAD Ronaldom Reganom o ograničenju strateškog oružja, a završio je i rat u Avganistanu.
Gorbačov je ubrzo postao ikona na Zapadu, ali je njegova popularnost kod kuće brzo opala usled prenagljenih i loših reformu, kao i slabljenja uticaja Rusije u svetu posle raspada Sovjetskog Saveza.
(Beta)
