Sud u Oslu danas je za četiri nedelje produžio totalnu izolaciju Anderšu Behringu Brejviku koji je 22. jula u napadu na Oslo i ostrvo Utoja ubio 77 ljudi.
Mada je Brejvik tražio ukidanje totalne izolacije i nazvao je "dosadnom metodom sadističke torture", sudija Ugo Abelset je doneo odluku da se taj oblik pritvora produži do 19. septembra.
Sudija je rekao da je takvu odluku doneo jer bi u slučaju Brejvikovog kontakta sa nekim van zatvora postojao rizik da nestanu dokazi o počinjenom zločinu.
"Teško je biti zatvoren u jednu malu ćeliju", rekao je Brejvikov advokat Gejr Lipestad.
Ukupno 77 ljudi je poginulo u dva Brejvikova napada 22. jula. On je prvo aktivirao bombu blizu sedišta norveške vlade, kada je stradalo osam osoba, a samo nekoliko sati kasnije počeo je da puca na kamp mladih laburista na ostrvu Utoja i usmrtio 69 tinejdžera.
Brejvik je priznao krivicu za oba napada, a motiv je objasnio borbom protiv multikulturalizma i muslimanske invazije na Evropu.
Za vikend je izvršena rekonstrukcija zločina uz prisustvo Brejvika koji je išao istom putanjom kao tokom dana masakra i pucnjave na ostrvu Utoja koje su danas zvanično obišli rođaci nastradalih.
Naredno saslušanje Brejvika (32) zakazano je za 19. septembar.
Brejvik je izjavio da se ne oseća krivim pošto je masakr, prema njegovom uverenju, bio nužan za spas Norveške i Evrope od najezde muslimana, kao i da bi se kaznili političari koji zagovaraju multikulturalizam.
Njegov advokat Gejr Lipestad kazao je posle 30-minutnog saslušanja da Brejvik i dalje ne pokazuje znake kajanja.
Ukoliko bude proglašen krivim po tačkama optužnice za terorizam, Brejvik bi mogao da bude osuđen na 21 godinu zatvora.
AP navodi da, ako po odsluženju zatvorske kazne bude procenjeno da i dalje predstavlja opasnost po javnost, postoji alternativni aranžman kojim bi njegov boravak iza rešetaka mogao biti produžen na neodređeno vreme.
(agencija/MONDO)
Sudija je rekao da je takvu odluku doneo jer bi u slučaju Brejvikovog kontakta sa nekim van zatvora postojao rizik da nestanu dokazi o počinjenom zločinu.
"Teško je biti zatvoren u jednu malu ćeliju", rekao je Brejvikov advokat Gejr Lipestad.
Ukupno 77 ljudi je poginulo u dva Brejvikova napada 22. jula. On je prvo aktivirao bombu blizu sedišta norveške vlade, kada je stradalo osam osoba, a samo nekoliko sati kasnije počeo je da puca na kamp mladih laburista na ostrvu Utoja i usmrtio 69 tinejdžera.
Brejvik je priznao krivicu za oba napada, a motiv je objasnio borbom protiv multikulturalizma i muslimanske invazije na Evropu.
Za vikend je izvršena rekonstrukcija zločina uz prisustvo Brejvika koji je išao istom putanjom kao tokom dana masakra i pucnjave na ostrvu Utoja koje su danas zvanično obišli rođaci nastradalih.
Naredno saslušanje Brejvika (32) zakazano je za 19. septembar.
Brejvik je izjavio da se ne oseća krivim pošto je masakr, prema njegovom uverenju, bio nužan za spas Norveške i Evrope od najezde muslimana, kao i da bi se kaznili političari koji zagovaraju multikulturalizam.
Njegov advokat Gejr Lipestad kazao je posle 30-minutnog saslušanja da Brejvik i dalje ne pokazuje znake kajanja.
Ukoliko bude proglašen krivim po tačkama optužnice za terorizam, Brejvik bi mogao da bude osuđen na 21 godinu zatvora.
AP navodi da, ako po odsluženju zatvorske kazne bude procenjeno da i dalje predstavlja opasnost po javnost, postoji alternativni aranžman kojim bi njegov boravak iza rešetaka mogao biti produžen na neodređeno vreme.
(agencija/MONDO)
