Za mnoge Nemce, gotovo pola miliona evra predstavlja finansijsku sigurnost, slobodu i mir. Za jednu porodicu iz Brandenburga to je, međutim, značilo pismo Centra za zapošljavanje. Agencija je jednog dana saznala za upravo taj iznos, pišu nemački mediji.
Banka je prijavila stanje na nekoliko štednih računa, otvorenih na ime primaoca građanskog dohotka i njegove dece. Za Centar za zapošljavanje slučaj je bio jasan: svako ko ima takvu imovinu nije u stanju potrebe. Naknade su obustavljene, a već isplaćen novac je tražen nazad – ukupno više od 12.000 evra.
Međutim, porodica se žalila. Njihov argument bio je da je novac zaista bio na njihovo ime, ali im nije pripadao, jer nikada nisu imali pristup tim sredstvima.
Presuda: Zašto se 450.000 evra ne računa kao "imovina"?
Socijalni sud Berlin–Brandenburg presudio je u korist porodice. Razlog: nije važno ko je naveden kao vlasnik štednog računa, već ko zapravo ima pristup novcu.
Otac porodice, odnosno deda, otvorio je štedne knjižice za svoje unuke i odraslog sina, ali ih je stalno držao kod sebe. Ni sin ni unuci nikada nisu imali knjižice u posedu, niti su znali tačno stanje na računima ili imali ovlašćenje da podignu novac. Takođe nisu imali kartice, pristup internetu niti pravo da zatvore račune.
Upravo tu dolazi do izražaja argument suda: prema socijalnom pravu, imovina se računa samo ako je raspoloživa, odnosno ako se može koristiti za obezbeđivanje egzistencije. Presudni faktor, naveo je sud, jeste da li se ta imovina zaista može upotrebiti za pokrivanje životnih troškova.
U ovom slučaju to nije bio slučaj. U presudi se doslovno navodi da tužioci "nikada nisu posedovali nijednu od tri štedne knjižice". Zbog toga im novac u praksi nije bio dostupan. Samo teorijsko pravo potraživanja nije dovoljno. Sudije su poništile rešenja o ukidanju i povratu sredstava. Centar za zapošljavanje nije dobio novac nazad, pišu nemački mediji.
Zašto je posedovanje štedne knjižice ključno?
Pravno gledano, presudno je to što se štedna knjižica smatra instrumentom na donosioca: banka isplaćuje novac samo osobi koja predoči fizičku knjižicu. Posedovanje je važnije od upisa imena. Ili, kako je sud naveo: "Ko otvori štednu knjižicu na ime bliskog rođaka, a pritom zadrži posed nad njom, redovno izražava nameru da zadrži kontrolu nad sredstvima do svoje smrti."
Ovakav stav je u skladu sa ustaljenom sudskom praksom. Samo „prividno“ vlasništvo nad računom nije dovoljno.
Nema obaveze da se tuži sopstvena porodica
Sudije su odbacile i argument Centra za zapošljavanje da je muškarac mogao da izdejstvuje punomoć ili da tuži svog oca zbog štednih računa. Takav korak je suprotan svrsi zakona o socijalnoj zaštiti. Građanski dohodak je "pravo za danas", namenjeno obezbeđivanju sigurnosti u hitnim životnim situacijama – a ne primoravanju ljudi da tuže svoje roditelje, bake ili deke.
Odbačena je i optužba za grubu nepažnju. Sudije nisu pronašle dokaze da je porodica namerno prikrivala imovinu ili prevarom ostvarila pravo na naknade.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Fenix/MONDO)
