Brazilska vlada povela je istragu protiv španske kompanije Inditeks na osnovu sumnje da se odeća za njen brend "Zara" šije u nehumanim uslovima u ovoj zemlji.
Iz fabrike u Sao Paulu "spaseni" su jedan Peruanac i četrnaest Bolivijaca, među kojima i jedan 14-godišnjak, koji su radili i po 18 sati dnevno u nehumanim uslovima.
Angažovao ih je podugovarač kompanije AHA, koja obavlja 90 odsto brazilske proizvodnje za "Zaru".
Španska kompanija Inditeks, čiji je vlasnik Imanasio Ortega, jedan od deset najbogatijih ljudi na svetu, navela je u saopštenju da se ne može smatrati odgovornom za postupke podugovarača.
Ipak, obećala je da će isplatiti naknadu oštećenim radnicima.
To nije zadovoljilo brazilskog tužioca Đulijanu Orlandi.
Ona je navela da je kompanija koja se bavi proizvodnjom odeće dužna da zna ko tu odeću proizvodi i da mora da nadzira ceo proces.
Prebacivanje proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom uobičajena je praksa u tekstilnom industriji, ali kompanije snose odgovornost za ceo proces proizvodnje.
Slična bruka desila se pre nekoliko godina "Gepu" kada se otkrilo da njegove majice u Indiji ukrašavaju mali robovi, desetogodišnjaci koji su za to dobijali mizernu ili nikakvu nagradu, podseća "Politika".
Zagovornici takozvane etičke kupovine apeluju na potrošače da uvek uzmu u obzir i to da li je ono što kupuju nastalo u humanim uslovima za radnike.
Međutim, svest o tome nije dovoljno razvijena ni u najbogatijim zemljama, pa većina grabi nerealno jeftine proizvode ne pitajući odakle dolaze.
(MONDO)
Angažovao ih je podugovarač kompanije AHA, koja obavlja 90 odsto brazilske proizvodnje za "Zaru".
Španska kompanija Inditeks, čiji je vlasnik Imanasio Ortega, jedan od deset najbogatijih ljudi na svetu, navela je u saopštenju da se ne može smatrati odgovornom za postupke podugovarača.
Ipak, obećala je da će isplatiti naknadu oštećenim radnicima.
To nije zadovoljilo brazilskog tužioca Đulijanu Orlandi.
Ona je navela da je kompanija koja se bavi proizvodnjom odeće dužna da zna ko tu odeću proizvodi i da mora da nadzira ceo proces.
Prebacivanje proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom uobičajena je praksa u tekstilnom industriji, ali kompanije snose odgovornost za ceo proces proizvodnje.
Slična bruka desila se pre nekoliko godina "Gepu" kada se otkrilo da njegove majice u Indiji ukrašavaju mali robovi, desetogodišnjaci koji su za to dobijali mizernu ili nikakvu nagradu, podseća "Politika".
Zagovornici takozvane etičke kupovine apeluju na potrošače da uvek uzmu u obzir i to da li je ono što kupuju nastalo u humanim uslovima za radnike.
Međutim, svest o tome nije dovoljno razvijena ni u najbogatijim zemljama, pa većina grabi nerealno jeftine proizvode ne pitajući odakle dolaze.
(MONDO)
