Dana 14. septembra 2007. godine, u kući porodice Gosden sve je delovalo kao sasvim običan radni dan. Svako je otišao svojim obavezama, ništa nije ukazivalo na to da će taj, naizgled beznačajan datum postati jedan od najpraćenijih dana u modernoj istoriji nestanaka tinejdžera u Velikoj Britaniji. Tog jutra, povučeni i izuzetno nadareni Endru Gosden (14), za koga se verovalo da će jednog dana studirati na prestižnom Univerzitetu Kembridžu, izostao je iz škole, podigao je novac sa računa, presvukao se u ležernu odeću i kupio kartu u jednom pravcu za London. Poslednji put je viđen kako napušta stanicu King’s Cross - i od tog trenutka mu se gubi svaki trag.
Uprkos brojnim dojavama, višegodišnjim policijskim potragama, ni porodica ni nadležne institucije nikada nisu uspele sa sigurnošću da utvrde šta se dogodilo sa Endruom Gosdenom, i dalje nije poznato sa kakvim namerama je tog dana seo u voz za London, niti šta se desilo nakon što je izašao iz voza.
U razgovoru za MONDO, Kevin Gosden, otac dečaka koji je nestao 2007. godine, pristao je da govori o svakodnevici koja i danas boli, o nadi koja ne prestaje, ali i o tome zašto porodice nestalih nikada ne mogu "da nastave dalje“ na način koji društvo od njih očekuje.
"Najčešće pomislim na to da ga više nikada ne mogu zagrliti"
Na pitanje da li danas postoji neki mali, običan detalj iz porodičnog života koji mu je i dalje posebno prisutan ili nerazrešen, Kevin Gosden odgovara:
"Mislim da je to najčešće jednostavna činjenica da ga više nikada ne možete zagrliti. Naravno, nedostaje nam njegov smisao za humor, ali i duboki, filozofski razgovori koje smo vodili. Endru je verovatno bio najpovučeniji član porodice, ali kada bi izneo mišljenje, vredelo je da ga saslušate - razmišljao je duboko i iz više uglova", kaže Kevin Gosden za MONDO.
"To je panika koja nikada ne prestaje"
Govoreći o prvim danima nakon Endruovog nestanka i o tome šta mu je tada bilo najteže kao roditelju - čekanje, nedostatak informacija ili osećaj da vreme neumitno prolazi - Gosden nam otkriva:
"Teško je to reći. Najbliže poređenje koje bi svaki roditelj razumeo jeste ona čista panika koju osetite kada na trenutak izgubite dete iz vida dok ste negde napolju - samo što u ovom slučaju ta panika nikada ne prestaje. Takođe, mi smo znali da je Endru bio inteligentan i samostalan i u početku smo mislili da će se javiti. Kako se to nije dešavalo, osećaj je postajao sve pogrešniji i alarmantniji", navodi.
Nada koja ne prestaje, iako se menja
Na naše pitanje da li su tokom godina postojali trenuci kada se nada neočekivano vraćala, kroz poruku ili dojavu - Kevin objašnjava da nada ne funkcioniše linearno:
"Nadа neprestano oscilira i nije nužno vezana za neki konkretan događaj. Uvek nam znači kada se neko javi sa mogućom informacijom, ali danas to više zbog toga što pokazuje da svest o Endruu i dalje postoji i da ljudima dovoljno znači da misle o njemu i o nama. Mislim da nikada u potpunosti ne izgubite nadu, jer je ona isprepletena sa ljubavlju. Jedini način da nemate nadu bio bi da kažete da ga niste ili da ga ne volite", tvrdi on.
Ako neko prepozna čak i sitan detalj - neka to ne zanemari
Ako neko u Srbiji pročita priču o nestanku Endrua Gosdena i prepozna makar sitan detalj - lice, sećanje ili trenutak, Gosden ima jasnu poruku:
"Ovo je teško pitanje, jer je naš problem oduvek bio to što nemamo nikakvu predstavu zašto je tog dana seo na voz za London, niti imamo ikakav konkretan trag o tome šta je usledilo nakon te odluke. Uz svu dobru volju, neke stvari jednostavno više ne mogu razumno da se istraže posle toliko godina, jer ne postoji trag kojim bi se išlo. Ipak, ukoliko bi neko pomislio da poznaje osobu odgovarajućih godina i izgleda, sa neobičnim oblikom desnog uha, gluvog na levo uho, kome su potrebne jake naočare ili kontaktna sočiva, zamolili bismo da to prijavi putem broja 116000 - uz objašnjenje da informacija treba da stigne do organizacije Missing People u Velikoj Britaniji", navodi Kevin.
"Ne znamo uvek šta nas drži, ali nada i želja da pomognemo drugima ostaju"
Na pitanje šta roditelja drži u životu kada odgovori izostaju, a godine prolaze, Gosden odgovara iskreno:
"Pola vremena ni sami ne znamo… to je zapravo nada - čak i kada biste pronašli samo posmrtne ostatke koji bi mogli da se DNK analizom identifikuju, barem biste nešto znali. Takođe, želimo da pomognemo drugima koliko god možemo, podizanjem svesti o problemima nestalih osoba i o tome gde ljudi mogu da potraže pomoć i podršku. Širom Evrope, bukvalno hiljade mladih ljudi nestaje svake godine - samo u Velikoj Britaniji oko 70.000. To znači da ogroman broj mladih odraslih osoba verovatno prolazi kroz ozbiljne probleme. Ako nestanu, polovina njih tokom tog perioda bude na neki način zlostavljana, jer su izuzetno ranjivi. Ako se ranije obrate za pomoć putem broja 116000, to može napraviti ogromnu razliku u ostatku njihovog života, ali i u životima njihovih porodica i prijatelja. Niko ko se javi na taj broj neće vas osuđivati zbog toga što vam je teško - ali taj poziv zaista može da vam uštedi ogromnu količinu bola. Iskreno, to je poruka koju želim da pošaljem, u nadi da će se ovo dogoditi bar nekolicini ljudi manje", kaže Kevin.
"Ambivalentni gubitak nema kraj"
Govoreći o dugoročnom psihološkom teretu koji nestanak deteta ostavlja na porodicu, Gosden ističe da društvo i institucije to često ne razumeju:
"Mislim da je najveća stvar koju ljudi - uključujući zdravstvene radnike i vlade - nikada ne mogu u potpunosti da shvate beskonačna priroda ambivalentnog gubitka. U Velikoj Britaniji se mentalni problemi uglavnom shvataju kao stvarni, ali se takođe veruje da se depresija i anksioznost mogu prevazići terapijama, lekovima i sličnim pristupima. Sve to pomaže, ali pošto ste u situaciji koja se nikada ne može razrešiti, vi ne možete ‘da nastavite dalje’ na način na koji ljudi to očekuju", kaže otac nestalog dečaka i dodaje:
"Često nam se dešava da stvari koje drugima deluju sitno kod nas izazovu izuzetno teške periode, jer dodiruju to mesto ‘neznanja’. Na primer, promene kod svih izazivaju anksioznost, ali se vremenom ljudi prilagode. Kod nas nagle promene aktiviraju onaj deo koji zna koliko se život može promeniti za 24 sata, na najgori mogući način. Zbog toga male stvari kod nas izazivaju depresiju i anksioznost koje drugi ne razumeju. Takođe, izbegavamo neke stvari, poput onlajn diskusija - što na površini deluje bezazleno, ali je za nas mučenje, jer nas primorava da iznova i iznova prolazimo kroz sve mogućnosti o tome zašto je Endru nestao ili šta mu se dogodilo“, zaključuje Gosden u razgovoru za MONDO.
Godinama se sumnjalo na otmicu
Britanska policija je prvi put izvršila hapšenja 2022. godine u okviru istrage nestanka Endrua Gosdena, dvojica muškaraca (45 i 38) uhapšena su u Londonu zbog osnovane sumnje na otmicu i trgovinu ljudima, dok je stariji muškarac osumnjičen za posedovanje nedoličnih fotografija dece, što je označilo prvi ozbiljan pomak u ovom slučaju posle više od 15 godina.
Međutim, u septembru 2023. godine, policija Južnog Jorkšira saopštila je da su oba prethodno uhapšena muškarca oslobođena bez podizanja optužnice, i pojasnila da su "uvereni da dvojica uhapšenih nisu igrali nikakvu ulogu u nestanku Gosdena", preneo je tada BBC.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(Mondo)
· Reaguj