Evropski lideri i američki zvaničnici okupili su se u utorak u Jelisejskoj palati na sastanku takozvane "Koalicije voljnih", na kojem se raspravlja o dugoročnim, obavezujućim sigurnosnim garancijama za Ukrajinu u slučaju buduće ruske agresije.
Istovremeno vodeće evropske zemlje zajedničkim saopštenjem jasno stavile do znanja da Grenland pripada Danskoj i da se o njegovoj budućnosti može odlučiti samo u Kopenhagenu i Nuku.
Sastanak se održava u izuzetno napetom geopolitičkom trenutku, nakon američke vojne operacije u Venecueli i izjava američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem preuzimanju Grenlanda, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među evropskim saveznicima.
Lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i Danske izdali su zajedničko saopštenje u kojem ističu da je Grenland deo Kraljevine Danske i da samo Danska i Grenland imaju pravo da odlučuju o pitanjima koja se tiču ove arktičke teritorije, prenosi Gardijan.
Iako se Sjedinjene Američke Države ne pominju direktno u saopštenju, evropski lideri su snažno naglasili važnost poštovanja međunarodnog prava i principa Ujedinjenih nacija o suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nepovredivosti granica.
U dodatnim porukama je naglašeno da je bezbednost Arktika "ključni prioritet za Evropu i NATO" i da se mora osigurati "kolektivno, u saradnji sa saveznicima NATO-a, uključujući Sjedinjene Američke Države". U saopštenju se takođe navodi da evropski saveznici "neće prestati da brane principe Povelje UN".
Reakcije na Trampove izjave
Američki predsednik Tramp je prošlog vikenda ponovo otvoreno govorio o Grenlandu, tvrdeći da je ostrvo "izuzetno strateški važno" i da je "prekriveno ruskim i kineskim brodovima", dodajući da je SAD potreban Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti.
Danska premijerka Mete Frederiksen odgovorila je da SAD "nemaju pravo da anektiraju" dansku teritoriju i upozorila da bi napad SAD na saveznicu iz NATO-a značio da bi "sve stalo, uključujući i Alijansu koja decenijama garantuje bezbednost Evrope".
Poljski premijer Donald Tusk poslao je sličnu poruku, naglašavajući da Danska može računati na "punu evropsku solidarnost" i da bi svaki napad jedne članice NATO-a na drugu doveo u pitanje samu svrhu Alijanse.
Drugi ključni deo sastanka u Parizu tiče se Ukrajine. Prema nacrtu zajedničke izjave "Koalicije voljnih", u koju je Rojters imao uvid, evropske države bi se obavezale na "politički i pravno obavezujuće garancije" zaštite Ukrajine u slučaju budućeg oružanog napada Rusije, sa ciljem "obnovljanja mira".
Ove garancije bi mogle da uključuju upotrebu vojnih kapaciteta, obaveštajnu i logističku podršku, diplomatske inicijative i dodatne sankcije protiv Rusije. Nacrt još uvek treba da dobije konačno odobrenje učesnika sastanka.
Dolazak Zelenskog i američke delegacije
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je u Jelisejsku palatu neposredno pre podneva, gde ga je dočekao francuski predsednik Emanuel Makron. Zelenski učestvuje na sastanku zajedno sa evropskim liderima i američkom delegacijom, u kojoj su specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.
Američku delegaciju je prvobitno trebalo da predvodi državni sekretar Marko Rubio, ali je on odustao u poslednjem trenutku zbog aktuelne američke vojne operacije u Venecueli.
Na sastanku učestvuju i lideri Kanade, Nemačke i Danske, a glavna diskusija je počela popodne. Očekuje se da će se razmatrati buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, kao i moguće raspoređivanje evropskih vojnih snaga van linija fronta radi odvraćanja nove ruske agresije.
BONUS VIDEO:
· Reaguj