U intervjuu za CBS News, Donald Tramp je u utorak zapretio "veoma snažnom akcijom" ukoliko Iran pogubi pritvorene učesnike protesta.
Pre toga je na društvenim mrežama objavio da otkazuje sve sastanke sa iranskim liderima dok ne prestane ubijanje demonstranata i poručio protestantima da je "POMOĆ NA PUTU". Na pitanje novinara šta ta poruka znači, Tramp je kratko odgovorio: "To ćete morati sami da shvatite."
Prema navodima jedne organizacije za ljudska prava sa sedištem u SAD, do sada je ubijeno više od 2.400 ljudi. Tramp je u utorak takođe pozvao američke državljane, kao i građane savezničkih zemalja SAD, da napuste Iran.
Rizik političkog kockanja
Ukoliko se Tramp ponovo odluči za vojnu opciju protiv Irana, nakon što su tokom leta gađani iranski nuklearni objekti, on će, kako ocenjuju analitičari, ozbiljno iskušavati sopstvenu političku sreću.
Iako je poslednjih meseci vodio agresivniju spoljnu politiku, njegove intervencije bile su upadljivo kratkotrajne. Bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja prošlog juna trajalo je samo jedan dan, kao i akcija svrgavanja predsednika Venecuele Nicolás Maduro ranije ovog meseca.
Takva ograničena uključenost, za sada, sprečila je ozbiljniji politički obračun sa američkom javnošću, koja je već dugo skeptična prema stranim intervencijama.
Strpljenje javnosti ima granice
Međutim, kako Tramp nastavlja da preti intervencijama, ne samo u Iranu i Venecueli, već i širom zapadne hemisfere, postaje sve manje izvesno da će uspeti da izbegne dublje uplitanje.
Uz to, rizikuje dodatno otuđenje američkih birača, kao što se već dešavalo i po drugim pitanjima.
Ni početni udari na Iran, niti uklanjanje Madura, nisu izazvali snažnu podršku, ali ni masovno protivljenje. Istraživanja su pokazala da su Amerikanci bili gotovo ravnomerno podeljeni. Ipak, ankete su jasno ukazivale na jedno: strpljenje je ograničeno.
Slaba podrška čak i među republikancima
Prema anketi CNN iz juna, 44 odsto Amerikanaca podržalo je napade na Iran, ali je samo 20 odsto to činilo "snažno". Čak ni većina republikanaca nije iskazala snažnu podršku — svega 44 odsto.
Slični rezultati zabeleženi su i u anketi The Washington Post ranije ovog meseca o slanju američke vojske radi uklanjanja Madura: 40 odsto podrške, ali samo 21 odsto snažne podrške. Samo je relativna većina republikanaca , 45 odsto - bila čvrsto za tu odluku.
Iako je oko tri četvrtine republikanaca načelno podržavalo ove poteze, činjenica da čak ni među njima nije postojala većinska snažna podrška smatra se neuobičajenom u današnjoj Republikanskoj stranci, kojom Tramp dominira.
Amerikanci žele kraj vojnih intervencija
Ankete sprovedene prošle godine pokazale su da su Amerikanci zabrinuti zbog mogućeg daljeg uplitanja u sukobe sa Iranom i Venecuelom.
Prema istraživanju Reuters–Ipsos iz juna, neposredno posle napada na Iran, 36 odsto ispitanika podržalo je udare, dok se 45 odsto protivilo.
Ipak, jedno je bilo zajedničko većini građana: želja da se sa tim što pre završi. Na pitanje da li SAD treba odmah da okončaju učešće u sukobima u Iranu, 55 odsto Amerikanaca odgovorilo je potvrdno, naspram 25 odsto koji su bili protiv. Među republikancima su stavovi bili podeljeni.
Strah od širenja sukoba
Istraživanja su takođe pokazala duboku zabrinutost javnosti:
- 84 odsto Amerikanaca strahovalo je da bi sukob SAD i Irana mogao da eskalira, uključujući 51 odsto koji su bili "veoma zabrinuti";
- 79 odsto je izrazilo bojazan da bi Iran mogao da cilja američke civile kao odgovor na vazdušne udare;
- 60 odsto ispitanika smatra da napadi nisu učinili Ameriku bezbednijom.
Slični rezultati zabeleženi su nakon intervencije u Venecueli:
- 72 odsto Amerikanaca strahovalo je da bi SAD mogle "previše da se umešaju";
- samo 29 odsto podržalo je preuzimanje kontrole nad venecuelanskim naftnim poljima;
- 35 odsto verovalo je da bi napadi smanjili dotok droge u SAD;
- 38 odsto podržalo bi dalju vojnu akciju ukoliko Venecuela ne sarađuje sa SAD.
"Amerika van tuđih ratova"
Istraživanja poslednjih godina dosledno pokazuju da većina Amerikanaca ne želi međunarodne intervencije osim ako nisu apsolutno neophodne. Udeo građana koji smatraju da SAD treba da se „drže po strani“ u svetskim poslovima nalazi se blizu višedecenijskog maksimuma, a oko 60 odsto smatra da je "bolje za naciju da se SAD ne mešaju u poslove drugih država“.
Testiranje granica
Ukoliko Tramp namerava da ponovo udari na Iran, možda će pokušati da ubedi javnost da je reč o istorijskoj prilici da se sruši brutalan režim i oslobode potlačeni. Moguće je i da bi novi udari bili ograničeni.
Ali sa svakim novim korakom ka vojnom angažovanju u inostranstvu, Tramp testira strpljenje Amerikanaca, a ono, kako pokazuju ankete, nije neograničeno.
BONUS VIDEO:
(CNN/Mondo)
