Saudijska Arabija, Katar, Turska i Oman pozvali su američkog predsednika Donalda Trampa da ne pokreće vazdušne napade na Iran, strahujući da bi takav potez Vašingtona mogao da dovede do velikog i nerešivog sukoba na Bliskom istoku. Čini se da je lobiranje dugogodišnjih američkih saveznika pomoglo da se Tramp, barem za sada, odvrati od vojnog napada.
Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Faisal bin Farhan, juče je telefonom razgovarao sa kolegama iz Irana, Omana i Turske. U slučaju Saudijske Arabije, uzdržanost se ispoljila i kroz odbijanje da Sjedinjenim Državama ustupi svoj vazdušni prostor za eventualne napade.
Iran je i dalje politički udaljen od zalivskih država, delom zbog kontinuirane podrške mreži regionalnih posrednika poznatoj kao "osovina otpora", odbijanja da podrži rešenje o dve države za Palestinu, kao i zbog sporova oko tri ostrva u Zalivu na koja pravo polažu Ujedinjeni Arapski Emirati, uz podršku Saveta za saradnju u Zalivu.
Uprkos tome, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči krenuo je u niz poseta arapskim prestonicama s ciljem poboljšanja odnosa. Prošle godine posetio je Bahrein, postavši prvi iranski ministar koji je to učinio od 2010. godine, a u Kairu je boravio četiri puta u pokušaju da obnovi odnose prekinute 2016. godine. Odnosi između Saudijske Arabije i Irana, nekada najzategnutiji na Bliskom istoku, već tri godine su na putu oporavka, piše Guardian.
Regionalna bezbednost i uticaj Izraela
Sve zalivske države svesne su i potencijalnih poremećaja koje bi Iran mogao da izazove u pomorskom saobraćaju u Zalivu. Aragči je nedavno pokušavao da uveri zalivske države da Iran predstavlja manji rizik po globalnu stabilnost od Izraela.
Taj argument postao je uverljiviji nakon što je Izrael prošlog septembra bombardovao Dohu s namerom da ubije pregovarače Hamasa koji su gotovo deceniju živeli u katarskoj prestonici. Izraelci nisu uspeli da pogode svoje primarne mete, ali su navodno ubili pet niže rangiranih članova te grupe.
Sjedinjene Države, koje nisu bile unapred obaveštene o napadima, direktno su se izvinile katarskom emiru i ponudile nova bezbednosna jamstva Dohi kako bi je zaštitile od daljih izraelskih napada. Katar je tada optužio Izrael da pokušava da sabotira svaku priliku za mir u regionu. Specijalni izaslanik SAD, Stiv Vitkof, podržava ulogu Katara kao globalnog posrednika.
Strah od nestabilnosti i pozivi na dijalog
Aragči je arapskim liderima objasnio razloge Teherana za gušenje protesta. Iako mnoge države u regionu duboko zameraju delovanje iranskih posredničkih snaga u Libanu, Iraku i Jemenu, malo koja bi pozdravila rušenje autoritarnog režima uličnim protestima podstaknutim padom životnog standarda.
Takav ishod mogao bi da dovede do nove demokratske tranzicije ili čak do fragmentacije Irana, što bi predstavljalo opasan presedan. Na primer, Saudijska Arabija je nedavno ugušila pobunu na jugu Jemena koja je pretila teritorijalnom integritetu zemlje, dok egipatsko vojno rukovodstvo ulaže veliku energiju u suzbijanje poziva na reforme u oblasti ljudskih prava.
Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova, Madžed al-Ansari, rekao je novinarima: "Veliki izazovi u regionu - a govorimo o unutrašnjim i spoljnim izazovima u različitim zemljama - zahtevaju od svih nas da se vratimo za pregovarački sto."
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan takođe je pozvao na dijalog. "Nadamo se da će Sjedinjene Države i Iran rešiti ovo pitanje međusobno - bilo putem posrednika, drugih aktera ili direktnog dijaloga. Pažljivo pratimo ove događaje."
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
