Ruska pravoslavna crkva, uprkos snažnom pritisku, neće kanonizovati mistika Grigorija Raspućina (1869 - 1916), javila je verska informativna agencija VIA.
Iako ga delovi ruskog pravoslavlja smatraju "pravednikom", koji je "mučenički postradao", episkop saratovski Longin Sergejevič izjavio je da "absolutno nema nikakovog povoda za kanonizaciju".
Carska porodica Romanovih je u vreme pred revoluciju bila okružena klevetama i izmišljotinama, tome je često sam Raspućin davao povod, i u tome je njegova krivica pred Rusijom i pred svetom, zbog ubistva carske porodice od strane boljševika, izjavio je episkop.
On kaže da neke pravoslavce zbunjuje činjenica da se slike Raspućina nalaze u ćelijama poznatih ruskih duhovnika, koji ih tretiraju kao ikone.
Episkop Longina kaže da se poštovanje Raspućina kod duhovnika zasniva na neznanju. U sovjetsko vreme nisu bili dostupni svi izvori o Raspućinu, a u međuvremenu su objavljena svedočenja mnogih njegovih poznatih savremenika.
Po pitanju Raspućina u Rusiji se uvek pridavala važnost mišljenju episkopa saratovskog. Nekadašnji episkop saratovski Germogen 1903. uveo je u carsku porodicu Raspućina, uveren u njegovu isceliteljsku moć.
Carica mu je pružila potpuno poverenje, strahujući za život sina, carevića Alekseja, koji je bolovao od hemofilije. Tvrdi se da je Raspućinu uspelo da zaustavi krvarenja kod dečaka.
Neki su ga optuživali da je upropastio ne samo carsku porodicu već da je kriv i za državnu ratnu katastrofu. Ubijen je, posle neuspešnog pokušaja trovanja, 17. decembra 1916. u palati kneza Jusupova, o čemu postoji više verzija. Njegovo telo bačeno je u Nevu.
Po Rusiji se ne retko mogu danas privatno videti ikone "starca Grigorija", a to je deo "narodne pobožnosti", kojoj se crkva suprotstavlja.
(Beta)
Carska porodica Romanovih je u vreme pred revoluciju bila okružena klevetama i izmišljotinama, tome je često sam Raspućin davao povod, i u tome je njegova krivica pred Rusijom i pred svetom, zbog ubistva carske porodice od strane boljševika, izjavio je episkop.
On kaže da neke pravoslavce zbunjuje činjenica da se slike Raspućina nalaze u ćelijama poznatih ruskih duhovnika, koji ih tretiraju kao ikone.
Episkop Longina kaže da se poštovanje Raspućina kod duhovnika zasniva na neznanju. U sovjetsko vreme nisu bili dostupni svi izvori o Raspućinu, a u međuvremenu su objavljena svedočenja mnogih njegovih poznatih savremenika.
Po pitanju Raspućina u Rusiji se uvek pridavala važnost mišljenju episkopa saratovskog. Nekadašnji episkop saratovski Germogen 1903. uveo je u carsku porodicu Raspućina, uveren u njegovu isceliteljsku moć.
Carica mu je pružila potpuno poverenje, strahujući za život sina, carevića Alekseja, koji je bolovao od hemofilije. Tvrdi se da je Raspućinu uspelo da zaustavi krvarenja kod dečaka.
Neki su ga optuživali da je upropastio ne samo carsku porodicu već da je kriv i za državnu ratnu katastrofu. Ubijen je, posle neuspešnog pokušaja trovanja, 17. decembra 1916. u palati kneza Jusupova, o čemu postoji više verzija. Njegovo telo bačeno je u Nevu.
Po Rusiji se ne retko mogu danas privatno videti ikone "starca Grigorija", a to je deo "narodne pobožnosti", kojoj se crkva suprotstavlja.
(Beta)
