Na hitnom samitu lidera Evropske unije u Briselu počeli su da se oblikuju temelji za snažniju i ujedinjeniju Evropu, podstaknuti pretnjama Donalda Trampa, ratom koji Vladimir Putin vodi na njenom istočnom krilu i Kinom kao nemilosrdnim konkurentom.
U novoj eri svetskih sila, EU nastoji da postane veća, bogatija i jača "super Evropa", sposobna da se odupre hirovima svetskih autokrata. Ideja Emanuela Makrona o pretvaranju 27 članica u geopolitičkog teškaša dugo je bila ignorisana, ali je ovoga puta situacija drugačija, potvrdili su brojni izvori iz Brisela.
"Živimo u svetu u kome je vođa slobodnog sveta spreman da preokrene zapadni savez zbog nečega što vidi na Foks njuzu", izjavio je jedan diplomata EU.
Nemački kancelar Fridrih Merc opisao je u Davosu globalni poredak kao nešto što se menja "neviđenom brzinom", dodajući da je "Evropa shvatila poruku" i da će njegova vlada sprovesti ambiciozan reformski program usmeren na bezbednost, konkurentnost i evropsko jedinstvo.
Nove članice
Odgovor EU na svaku veliku krizu oduvek je bio "više Evrope", a za potvrdu "evropskog suvereniteta" potrebne su joj nove članice, više novca i jača vojska. Proširenje, koje je godinama bilo nepopularna tema u Briselu, sada je ponovo u fokusu, sa najmanje devet država koje žele da postanu deo kluba.
"Ljudi žele da uđu u Evropsku uniju. Niko ne želi da uđe u Kinu. Nijedan sused Sjedinjenih Država ne želi da se pridruži Sjedinjenim Državama", rekao je belgijski premijer Bart De Veber, ističući kao prednosti poštovanje i vladavinu prava.
Rat u Ukrajini promenio je sve, a članstvo Kijeva postalo je ključna komponenta mirovnog sporazuma koji Donald Tramp pokušava da postigne sa Putinom. Nacrt plana predviđa ulazak Ukrajine već 2027. godine, što zahteva ubrzanje procesa.
"Želimo da obezbedimo da možemo da ispunimo svoja obećanja Ukrajini. Ne sme se smatrati da EU blokira mirovni sporazum", rekao je jedan zvaničnik EU.
Potencijalni članovi
Evropska komisija razmatra članstvo "korak po korak", što bi Ukrajini omogućilo da se pridruži bloku sa ograničenim pravima dok ne sprovede sve potrebne reforme. Takav pristup, međutim, stvara domino-efekat, jer šest zemalja Zapadnog Balkana - Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija - takođe dugo čekaju na članstvo i zahtevaće sličan tretman.
Moldavija i Gruzija podnele su zahtev 2022. godine. Čak bi i Island na proleće mogao da održi referendum o članstvu, delom kao zaštitu od američkog predsednika. Iako je Zajednička ribarska politika EU potencijalni problem, pristupanje Islanda trebalo bi da bude jednostavno.
Proširenjem na Balkan, Moldaviju, Gruziju, Ukrajinu i Island, EU bi se proširila za gotovo 400.000 kvadratnih milja, a njeno stanovništvo povećalo bi se za 57 miliona.
"EU će imati koristi jer u ovom novom svetu veličina je važna. Proširiće naše jedinstveno tržište, doneće stabilnost i bezbednost", rekao je zvaničnik EU.
Reforme za efikasnije odlučivanje
Da bi ovakvo proširenje funkcionisalo, EU mora da se reformiše. Jedna od ključnih promena jeste napuštanje načela jednoglasnosti u donošenju odluka, koje je često omogućavalo jednoj državi članici da blokira ceo savez.
Mađarska je, kao najbliži saveznik Vladimira Putina u EU, poslednjih godina najčešće koristila pravo veta, naročito po pitanju rata u Ukrajini. Zbog toga se sve češće odluke donose glasovima 26 članica, bez Mađarske, a raste i podrška odlučivanju kvalifikovanom većinom.
Za nove članice razmatraju se takozvane "Orbanove klauzule", koje bi isplatu sredstava iz fondova EU vezivale za poštovanje vladavine prava. Ipak, put nije jednostavan: Mađarska je već najavila veto na članstvo Ukrajine, a neke članice ne priznaju suverenitet Kosova, dok u Francuskoj, Holandiji, Austriji i Nemačkoj jačaju evroskeptične stranke.
Ekonomska snaga i nezavisnost
Najveća prednost EU jeste jedinstveno tržište sa 460 miliona potrošača. Kako bi se podstakla konkurentnost, evropski lideri žele da smanje birokratiju i integrišu tržišta kapitala. Unija takođe radi na jačanju strateške nezavisnosti kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, američke vojne moći i kineskih sirovina ključnih za zelenu tranziciju.
U tom smislu, Ukrajina i Grenland poseduju značajne resurse. Brisel sklapa i nove trgovinske sporazume sa zemljama poput Meksika, Kanade, Indije i bloka Merkosur kako bi ojačao otpornost na ekonomsku ucenu. Ipak, ovo nije antiamerički zaokret.
"Dobro je što se Unija mobiliše i stiče više poverenja u sopstvene sposobnosti. Ali bilo bi pogrešno pretvoriti ovo u nešto antiameričko", rekao je poljski premijer Donald Tusk.
Izazovi zajedničke odbrane
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je evropske nacije da su previše zaokupljene međusobnim prepirkama da bi postale "istinska globalna sila". Carstvo je snažno onoliko koliko i njegova vojska, a Evropa je decenijama smanjivala odbrambene budžete, oslanjajući se na američki bezbednosni kišobran.
Iako je Donald Tramp primorao članice NATO-a da povećaju izdvajanja za odbranu, poverenje u američku posvećenost uzajamnoj odbrani je narušeno, prenosi Index. Evropa i dalje decenijama zaostaje za SAD i zavisi od američke vojne tehnologije, poput borbenih aviona F-35 i sistema protivvazdušne odbrane Patriot.
Francuska ima nezavisno nuklearno oružje, ali nije spremna da ga ponudi za odbranu celog kontinenta. Iako postoje planovi za zajedničke evropske odbrambene projekte, poput šeme zajmova "Sejf" vredne 150 milijardi evra, prošlost je puna neuspeha izazvanih suprotstavljenim nacionalnim interesima.
Budućnost odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom
U novom geopolitičkom pokretu i Ujedinjeno Kraljevstvo mora da pronađe svoje mesto. Premijer Kir Starmer insistira da se neće vraćati na jedinstveno tržište niti slobodu kretanja, ali je već pristao na usklađivanje sa EU u oblastima poput pravila o hrani, kao i na odbrambeni i spoljnopolitički pakt.
Jasno je stao na stranu Evrope po pitanju Grenlanda, a neki poslanici već govore o novoj carinskoj uniji sa Briselom.
"Starmer petlja po ivicama Džonsonovog paketa. Otkriva da je to skupo, da oduzima mnogo vremena i da je frustrirajuće", rekao je Endru Daf iz Evropskog centra za politiku.
Na njegovom nasledniku biće da izvuče pravi zaključak iz svega ovoga - a to je da sve to odbaci i ponovo se prijavi za članstvo. Ako "super Evropa" zaista počne da se oblikuje, Londonu bi moglo postati nemoguće da odoli privlačnosti njene orbite.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj