Fotografija prikazuje grupu mladih Njujorčana koji ćaskaju obasjani suncem u parku u Bruklinu. Iza njih, iznad predivne plave vode, na azurnom nebu, zloslutni oblak crnog dima uzdiže se nad Mehentnom. Sve se događa u trenutku najstrašnijeg terorističkog napada u istoriji SAD u kome je stradalo skoro 3.000 ljudi.
I deset godina posle događaja prikazanog na fotografiji, bura oko ovog snimka se ne smiruje. Sam autor je odlučio da je ne objavi te 2001. godine, ali i da je izostavi iz knjige u kojoj su objavljene sve fotografije koje su zabeležile užas terorističkog napada, a koje su napravili fotografi kompanije "Magnum photos" za koju radi.
Snimak je objavljen tek 2006. na petogodišnjicu napada i od tada izaziva kotroverzne komentare.
Kritičar i kolumnista "Njujork Tajmsa" (The New York Times) Frenk Rič o toj fotografiji je napisao da ona pokazuje koliko su Amerikanci propustili da izvuku pouke iz tragedije od 11. septembra, da se promene i reformišu kao nacija.
"Mladi ljudi prikazani na fotografiji nisu bezdušni, oni su samo Amerikanci."
Drugim rečima, u zemlji u kojoj svi veruju u bolje sutra na fotografiji su prikazani mladi ljudi koji žive to bolje sutra, uprkos jezivoj sceni u pozadini koja će ostaviti večni ožiljak.
Međutim, ovakvo tumačenje fotografije koje je izneo Frenk Rič nije naišlo na razumevanje.
Momak u senci, sa desne strane fotografije Volter Sipser tvrdi da su on i njegova devojka koja se sunča na zidiću, bili zapravo u nekoj vrsti potpunog šoka, užasnuti događajima koji se odijaju u njihovoj pozadini.
Ovaj par se čak požalio da ih je Hepker fotografisao bez njihovog znanja i odobrenja i to tako da je krivo prikazao njihova osećanja i ponašanje.
Sada, pet godina pošto je fotografija objavljena i deset godina od kada je snimljena potpuno je besmilseno raspravljati o moralnosti likova koji su prikazani, samog fotografa ili njegovoj odluci da ne objavljuje fotografiju odmah posle tragedije.
Ta fotografija je opet objavljena, ovaj put u "Obzerveru" (Observer Review), a povodom najave obeležavanja 10. godišnjice 11. septembra .
Među stotinama slika razaranja koje su tog dana fotografisali profesionalci i amateri, jedino se ova izdvaja kao "umetnička", kao ironičan, distanciran i zato "artistički" prikaz događaja.
Ova fotografija nas više ne navodi da sudimo o moralu tih mladih ljudi, ona je sada istorijska jer prikazuje kataklizmični događaj iz prošlosti, ali i ono "nešto" što važi za sve istorijske trenutke - sav život ne prestaje zbog jedne bitke ili jednog terorističkog čina.
To je poruka koju nam umetnici i pisci prenose vekovima. Istorija nije herojska priča - poručuje ta fotografija.
I danas, deset godina posle, ona poručuje: sećanja brzo blede, ljudi koje posmatramo na fotografiji smo mi sami, naši životi se posle tragedija nastavljaju. Taj strašni događaj zabeležen pre deset godina pripada prošlosti, ne sadašnjosti.
Da bismo osetili sav njegov užas, sada moramo da gledamo dokumentarce. A kada ih odgledamo, prebacićemo program na nešto veselije, zato što nam je kristalno jasno da je u ime te tragedije širom sveta proliveno isuviše mnogo krvi, ili samo zato što je "čačkanje daljinskog" u ljudskoj prirodi.
Ljudi na fotografiji su jednostavno živi, i ne mogu protiv toga, zaključuje, između ostalog, u svom prikazu ove fotografije novinar "Gardijana" (The Guardian).
(MONDO)
I deset godina posle događaja prikazanog na fotografiji, bura oko ovog snimka se ne smiruje. Sam autor je odlučio da je ne objavi te 2001. godine, ali i da je izostavi iz knjige u kojoj su objavljene sve fotografije koje su zabeležile užas terorističkog napada, a koje su napravili fotografi kompanije "Magnum photos" za koju radi.
Snimak je objavljen tek 2006. na petogodišnjicu napada i od tada izaziva kotroverzne komentare.
Kritičar i kolumnista "Njujork Tajmsa" (The New York Times) Frenk Rič o toj fotografiji je napisao da ona pokazuje koliko su Amerikanci propustili da izvuku pouke iz tragedije od 11. septembra, da se promene i reformišu kao nacija.
"Mladi ljudi prikazani na fotografiji nisu bezdušni, oni su samo Amerikanci."
Drugim rečima, u zemlji u kojoj svi veruju u bolje sutra na fotografiji su prikazani mladi ljudi koji žive to bolje sutra, uprkos jezivoj sceni u pozadini koja će ostaviti večni ožiljak.
Međutim, ovakvo tumačenje fotografije koje je izneo Frenk Rič nije naišlo na razumevanje.
Momak u senci, sa desne strane fotografije Volter Sipser tvrdi da su on i njegova devojka koja se sunča na zidiću, bili zapravo u nekoj vrsti potpunog šoka, užasnuti događajima koji se odijaju u njihovoj pozadini.
Ovaj par se čak požalio da ih je Hepker fotografisao bez njihovog znanja i odobrenja i to tako da je krivo prikazao njihova osećanja i ponašanje.
Sada, pet godina pošto je fotografija objavljena i deset godina od kada je snimljena potpuno je besmilseno raspravljati o moralnosti likova koji su prikazani, samog fotografa ili njegovoj odluci da ne objavljuje fotografiju odmah posle tragedije.
Ta fotografija je opet objavljena, ovaj put u "Obzerveru" (Observer Review), a povodom najave obeležavanja 10. godišnjice 11. septembra .
Među stotinama slika razaranja koje su tog dana fotografisali profesionalci i amateri, jedino se ova izdvaja kao "umetnička", kao ironičan, distanciran i zato "artistički" prikaz događaja.
Ova fotografija nas više ne navodi da sudimo o moralu tih mladih ljudi, ona je sada istorijska jer prikazuje kataklizmični događaj iz prošlosti, ali i ono "nešto" što važi za sve istorijske trenutke - sav život ne prestaje zbog jedne bitke ili jednog terorističkog čina.
To je poruka koju nam umetnici i pisci prenose vekovima. Istorija nije herojska priča - poručuje ta fotografija.
I danas, deset godina posle, ona poručuje: sećanja brzo blede, ljudi koje posmatramo na fotografiji smo mi sami, naši životi se posle tragedija nastavljaju. Taj strašni događaj zabeležen pre deset godina pripada prošlosti, ne sadašnjosti.
Da bismo osetili sav njegov užas, sada moramo da gledamo dokumentarce. A kada ih odgledamo, prebacićemo program na nešto veselije, zato što nam je kristalno jasno da je u ime te tragedije širom sveta proliveno isuviše mnogo krvi, ili samo zato što je "čačkanje daljinskog" u ljudskoj prirodi.
Ljudi na fotografiji su jednostavno živi, i ne mogu protiv toga, zaključuje, između ostalog, u svom prikazu ove fotografije novinar "Gardijana" (The Guardian).
(MONDO)
Hitno se oglasio Košarkaški savez Srbije: Otkriveno koliki je minus, objavljene finansije
"Šta me gledaš glupane jedan": Željko Obradović vikao na tajm-autu, naljutio ga jedan detalj
Zvezdin trener podigao ton pred Barsu: "Neka bude bunkeraš Miloje opet opalio kontru!"
Legija traži da izađe na slobodu! Odslužio 20 godina zatvorske kazne zbog ubistva Zorana Đinđića
Vasilije Micić precrtan u NBA! Novi trener ga odmah otpisao, spakovani koferi za Evropu