U situaciji koja deluje kao mešavina Monti Pajtona i Ratova zvezda, američko Ministarstvo odbrane i Uprava za zaštitu granica u El Pasu ispalili su tajanstveno i moćno novo oružje – laser za uništavanje dronova – kako bi oborili bespilotne letelice koje preko granice šalju meksički karteli.
Pošto nisu obavestili Saveznu upravu za vazduhoplovstvo (FAA), vazdušni prostor iznad tog grada u panici je zatvoren na 10 dana, a da cirkus bude potpun, ispostavilo se da nisu gađali nikakve dronove već – običan balon.
Naravno, u skladu sa standardnom procedurom Trampove Bele kuće, Pentagon i dalje tvrdi da su "dronovi meksičkih kartela ušli u vazdušni prostor SAD-a i da je Ministarstvo odbrane preduzelo akciju kojom ih je onesposobilo".
Zabrana je na kraju trajala samo nekoliko sati, ali ovaj incident bacio je novo svetlo na lasere kao potencijalno upotrebljivo oružje. To više nije samo ideja iz SF filmova – postali su stvarna, operativna tehnologija koja se sve više koristi na granicama i ratištima širom sveta.
Kada govorimo o tehnologiji koju američka vojska naziva Oružje sa usmerenom energijom (DEW), zapravo je reč o sistemima koji isporučuju visoko koncentrisani snop energije brzinom svetlosti.
Nema metaka, nema promašaja zbog vetra i, što je možda najvažnije, svaki "pucanj" košta manje od šolje kafe. Kako piše Verdž, dok jedna raketa sistema Patriot može da košta nekoliko miliona dolara, jedan laserski hitac košta otprilike jedan dolar struje – otprilike koliko košta rad bojlera za vodu tokom jednog sata.
To je posebno vidljivo u Hormuškom moreuzu, gde Huti napadaju američke brodove rojevima dronova. Svaki od tih dronova pobunjenike iz Jemena košta najviše 20.000 dolara.
Svaka raketa koju brodovi ispaljuju kako bi se odbranili košta između 500.000 i milion dolara, a više puta se dogodilo da su plovila morala da se povuku jer su ostala bez municije. Sa laserima tih problema nema – može se pucati sve dok na brodu ima struje.
Usput, "hici" koje ispaljuju ova oružja nevidljivi su golim okom; nema jarkih crvenih i zelenih zraka kao u Star Warsu. Vidljivi su samo infracrvenim kamerama.
Put do ovog trenutka bio je dug i pun neuspeha. Laseri su kao oružje prvi put ozbiljno razmatrani još šezdesetih godina prošlog veka, ubrzo nakon što je prvi laser izumljen.
Najveći zamah istraživanja dobili su osamdesetih godina pod vođstvom američkog predsednika Ronalda Regana i njegovog ambicioznog programa Strateška odbrambena inicijativa koji je javnost podrugljivo prozvala "Ratovi zvezda".
Plan je bio da se u svemir postave ogromni laseri koji bi uništavali sovjetske nuklearne rakete usred leta. Tadašnja tehnologija jednostavno nije bila dorasla tom zadatku.
Laseri su bili preveliki, zahtevali su ogromne hemijske rezervoare za energiju i bili su izuzetno nestabilni. Međutim, napredak u oblasti tzv. solid-state lasera, gde se zrak stvara unutar kristala ili stakla umesto u opasnim gasovima, sve je promenio.
Prvi pravi dokaz da laseri mogu da funkcionišu u surovim uslovima ratišta dogodio se na moru. Američka ratna mornarica je još 2014. godine na brod USS Ponce instalirala sistem poznat kao LaWS.
Kako je tada izveštavao BBC, mornari su na Bliskom istoku testirali sistem protiv malih čamaca i dronova, a rezultati su bili impresivni. Sistem je radio besprekorno, spaljujući motore i elektroniku neprijateljskih ciljeva.
Kasnije je na brodu USS Portland testiran još snažniji sistem koji je uspešno obarao mete iznad Tihog okeana. Glavni tehnički izazov kod ovih sistema je ono što naučnici nazivaju dwell time (vreme zadržavanja snopa na cilju).
Laser, naime, nije trenutna zraka smrti koja uništava sve na dodir – on više funkcioniše kao izuzetno snažno povećalo. Da biste uništili dron, morate držati snop na istoj tački nekoliko sekundi dok se materijal ne istopi ili zapali.
Sve to dok se nalazite na brodu koji se ljulja na talasima, manevriše i vibrira. To zahteva neverovatno precizne senzore i stabilizatore.
Američki razarač nedavno je testirao možda i najmoćnije lasersko oružje današnjice – Visokoenergetski laser sa integrisanim optičkim zaslepljivačem i sistemom za nadzor (HELIOS).
HELIOS je uništio četiri drona u vrlo kratkom razmaku tokom demonstracije održane prošle godine, a nada je da će DEW naoružanje postati primarni izbor za blisku odbranu.
Ovaj proizvod kompanije Lokhid Martin je laser snage 60 kilovata, dovoljno jak da uništi ili barem ošteti određene pretnje, pre svega dronove i male brodove. Ima i sekundarne funkcije – dazzler omogućava zaslepljivanje optičkih i drugih senzora, dok surveillance pruža mogućnost nadzora.
Lokhid Martin tvrdi da se HELIOS može skalirati na 150 kilovata. Za sada je instaliran samo na brodu Preble.
Možda najaktuelnije ratište za testiranje ove tehnologije je Ukrajina, što ne čudi s obzirom na to da je reč o aktivnoj ratnoj zoni u kojoj su dronovi preuzeli primat.
Nedavno su u javnost procurile informacije o novom ukrajinskom laserskom sistemu koji je upravo prošao terenska testiranja. Prema navodima The Atlantica, sistem pod nazivom Sunray (Sunčeva zraka) razvijen je kao odgovor na stalne napade jeftinim dronovima-kamikazama.
Novinar Simon Šuster, koji je prisustvovao testiranju, opisao je sistem kao kompaktnu napravu koja podseća na teleskop montiran na krov običnog pikapa. Tokom demonstracije, Sanrej je uspeo da spali motor ruskog drona u roku od nekoliko sekundi, nakon čega se letelica srušila na zemlju.
Moćna oružja širom planete
Ukrajinci su razvili i sistem Trozub, koji je navodno sposoban da pogađa ciljeve na visinama većim od dva kilometra. Kako navodi Kijev Post, Ukrajina je verovatno postala peta zemlja na svetu koja je uspela da rasporedi operativni vojni laserski sistem u stvarnim borbenim uslovima.
Mornarica Ujedinjenog Kraljevstva takođe je znatno napredovala sa svojim laserom pod nazivom DragonFajr. Rusija već godinama promoviše svoj sistem Peresvet, nazvan po srednjovekovnom monahu-ratniku.
Iako su detalji o njemu strogo čuvana tajna, ruski izvori tvrde da je sistem već raspoređen i da prvenstveno služi za zaslepljivanje neprijateljskih satelita i izviđačkih letelica.
Kina je, s druge strane, otišla korak dalje u komercijalizaciji, nudeći na međunarodnim sajmovima naoružanja svoj sistem Tihi Lovac. Saudijska Arabija je navodno već koristila kineske lasere za obaranje dronova koje su lansirali Huti iz Jemena.
Čak i Iran, prema istraživanju koje je objavio Fajnešnal Tajms, intenzivno radi na nabavci ruske tehnologije kako bi unapredio svoje kapacitete u domenu sistema za suzbijanje bespilotnih letelica. Izrael je takođe pred samim uvođenjem sistema Gvozdeni zrak, koji će dopuniti njihov sistem Ajr dom.
Uprkos svim prednostima, laseri i dalje imaju jednog velikog neprijatelja – fiziku atmosfere. Problem koji inženjeri nazivaju thermal blooming (toplotno širenje ili izobličenje vazduha) nastaje kada snažan laserski snop toliko zagreje atmosferu kroz koju prolazi da vazduh postaje poput sočiva koje raspršuje samu zraku.
Ako u vazduhu ima mnogo padavina, vlage, magle ili dima, laser gubi snagu jer se energija raspršuje na kapljicama vode ili česticama prašine. Zbog toga se laseri trenutno najbolje snalaze u suvim, pustinjskim uslovima ili na velikim visinama, gde je vazduh ređi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
(Jutarnji list/MONDO)
