Dok Iran pokušava da popuni politički vakuum nastao atentatom na vrhovnog vođu Alija Hamneija u prvoj fazi aktuelnog rata koji protiv Islamske Republike vode Sjedinjene Američke Države i Izrael, analitičari smatraju da njegov naslednik možda neće imati isti nivo apsolutne moći kao njegovi prethodnici, piše Njuzvik.
Promena na vrhu države dogodila se samo jednom u istoriji Islamske Republike. Nakon smrti osnivača zemlje, Ruholaha Homeinija, 1989. godine, Ali Hamnei je izabran za vrhovnog vođu, preuzevši vlast deceniju nakon revolucije koja je srušila prozapadnu monarhiju u Iranu. Od tada se politički sistem Islamske Republike, zasnovan na doktrini Velajat-e fakih, postepeno menja. Sve više se vlast prenosila sa jedne osobe na širi krug političkih i bezbednosnih aktera, uključujući moćni Korpus islamske revolucionarne garde, kao i druge političke, vojne i ekonomske strukture.
Postepena promena u sistemu vlasti
Babak Vahdad, istraživač iranske politike i šiitskog islama, smatra da je proces preraspodele moći počeo čak i pre smrti Alija Hamneija.
Prema njegovim rečima, Islamska Republika je postepeno evoluirala u sistem u kome se vlast vrši kroz međusobno povezane institucije i mreže uticaja, a ne isključivo kroz lični autoritet vrhovnog vođe, iako je ta funkcija ostala ključni izvor političkog legitimiteta.
Hameneijeva smrt usred rata, dodaje Vahdad, dodatno ubrzava ovaj proces. U takvim okolnostima, institucije koje kontrolišu vojnu silu, informacije i operativno upravljanje državom, poput bezbednosnog aparata i Islamske revolucionarne garde, dobijaju na većoj težini.
Iako se ne očekuje potpuno ukidanje funkcije vrhovnog vođe zbog njenog političkog i verskog značaja, moguće je da će se u budućnosti vlast vršiti više kolektivno, kroz bezbednost i državne institucije.
Borba za sukcesiju
Još nije zvanično objavljeno ko će naslediti Alija Hamneija. Izbor vrši iransko sveštenstvo koje broji 88 članova, Skupština stručnjaka, čije članove prethodno odobrava Savet čuvara. Prema izveštajima iranskih medija bliskih vlastima, izbor je možda već napravljen, ali konačnu potvrdu bi trebalo da da predsednik Skupštine stručnjaka, ajatolah Hašem Hoseini Bušehri.
Među najčešće pominjanim imenima je sin pokojnog vođe, Modžtaba Hamnei. Njegovo ime se pojavljuje zbog bliskosti sa ocem i dugogodišnjih veza sa delovima državnog bezbednosnog aparata. Neki analitičari smatraju da ga deo Gardijskog korpusa Islamske revolucije vidi kao kandidata koji bi mogao da obezbedi kontinuitet vlasti u ratnim okolnostima.
Američki predsednik Donald Tramp je nedavno u intervjuu kritikovao Modžtabu Hamneija i nazvao ga politički slabim kandidatom, smatrajući njegov izbor neprihvatljivim. Vašington vodi rat protiv Irana u saradnji sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Istovremeno, izraelska vojska, Izraelske odbrambene snage, izvršila je napad na sastanak iranskih sveštenika u Teheranu za koji se sumnjalo da je povezan sa procesom izbora novog vrhovnog vođe.
Prepreke za kandidaturu Modžtabe Hamneija
Kandidatura Modžtabe Hamneija takođe se suočava sa određenim preprekama. On još uvek nema status vrhovnog šiitskog verskog autoriteta, poznatog kao mardža al-taklid, što se generalno smatra važnim za obavljanje pozicije vrhovnog vođe. Njegov otac je imao sličan problem, kome je potom dat viši verski čin pre nego što je izabran za vrhovnog vođu.
Ali još veće pitanje za delove političkog i verskog establišmenta jeste politička prihvatljivost takvog izbora. Kritičari upozoravaju da bi izbor sina pokojnog vođe mogao dodatno pojačati utisak nasledne, gotovo dinastičke vladavine, što bi moglo izazvati tenzije unutar klerikalnih krugova.
Drugi mogući kandidati
Ajatolah Alireza Arafi, koji trenutno čini privremeno tročlano rukovodstvo države uspostavljeno nakon Hamneijeve smrti, zajedno sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i predsednikom Vrhovnog suda Golamom-Hoseinom Mohsenijem-Edžeijem, takođe se pominje u diskusijama o nasledniku.
Arafi se smatra predstavnikom tvrdokornog krila iranske politike koje se zalaže za oštriji pristup prema Sjedinjenim Državama i Izraelu. Kao mogući kandidat pominje se bivši predsednik Hasan Rohani, predstavnik reformističkog političkog krila koji je bio ključan za postizanje međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom 2015. godine.
Sukob moćnih institucija
U pozadini političke borbe za naslednika je rivalstvo između dve ključne vojne strukture u Iranu. Prva je Korpus islamske revolucionarne garde, koja ima snažan politički, bezbednosni i ekonomski uticaj. Druga je regularna iranska vojska, poznata kao Arteš.
Iako je vojska godinama bila u senci Revolucionarne garde, analitičari smatraju da bi ona mogla da pokuša da spreči scenario u kojem bi sva politička moć bila koncentrisana isključivo u rukama te organizacije.
Neizvesna budućnost vlade
Ko god bude izabran za novog vrhovnog vođu Irana, moraće da uravnoteži suprotstavljene interese unutar političkog i bezbednosnog sistema zemlje.
Neki stručnjaci smatraju da će jedna osoba na kraju biti izabrana, ali da bi njihova uloga mogla biti znatno ograničenija nego ranije, dok bi stvarna politička moć bila raspodeljena među bezbednosnim institucijama i drugim centrima uticaja.
Ako bi Modžtaba Hamnei preuzeo vlast, analitičari kažu da bi verovatno nastavio da deluje iz senke, izbegavajući javne nastupe i upravljajući političkim procesima diskretnije nego što je to činio njegov otac, prenosi Index. Istovremeno, trebalo bi mu godine da učvrsti kontrolu nad ključnim institucijama, posebno nad Korpusom islamske revolucionarne garde.
Sve o ratu na bliskom istoku čitajte na našem blogu uživo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
