Ostrvo Harg je toliko važno za svetsku trgovinu naftom da je Tramp odlučio da napad izvede u petak, nakon što su se berze zatvorile. Time je ostavljeno vreme do ponedeljka da tržište "prodiše" i verovatno ne reaguje potresom koji bi svetska ekonomija još snažnije osetila.
Malo koralno ostrvo nalazi se oko 25 kilometara od obale Irana. Čak do 90 odsto iranskog izvoza nafte prolazi kroz tamošnji terminal, koji može istovremeno da utovari 10 supertankera. Pristup je ograničen, a ostrvo čuva Korpus islamske revolucionarne garde. Ostrvo je postalo dominantna iranska izvozna luka iz dva razloga, piše sajt Axios. Prvo, moglo je naftovodom da se poveže s glavnim naftnim poljima u jugozapadnom Iranu. Drugo, njegov položaj u dubokoj vodi učinio ga je jednim od retkih mesta na zapadnoj obali Irana koje može da primi supertankere.
Harg je u fokusu kada se govori o Iranu praktično oduvek. Deklasifikovana beleška CIA iz 1984. opisuje naftne instalacije na ostrvu kao "najvitalniji" deo iranskog naftnog sistema, ključan za ekonomiju zemlje i njene ratne napore protiv Iraka.
Tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, ostrvo je više puta bilo meta napada tokom onoga što je postalo poznato kao "tankerski rat" – kada su obe strane napadale energetski izvoz. Postrojenja bi bila oštećena, a zatim obnovljena što je brže moguće.
Harg je među Irancima inače široko poznat kao "zabranjeno ostrvo". Iza njegovog modernog geoekonomskog značaja krije se drevna istorija – od ranih ljudskih naselja starih više od 4000 godina do okupacija raznih carstava koja su shvatala njegovu stratešku pomorsku važnost kao trgovačke stanice.
Još 1956. započeli su radovi na izgradnji rezervoara za naftu na Hargu. Tokom 1960-ih, pod šahom, ostrvo je razvijeno u naftni terminal u partnerstvu s američkom kompanijom Amoco. Do oko 1975. postojala su tri velika naftna terminala. Imovina Amoca oduzeta je nakon Iranske revolucije 1979.
Ključno ostrvo za Total, pa za Kineze
Ostrvo je bilo posebno važno za energetskog giganta Total. Ta francuska kompanija godinama je igrala ulogu najvažnijeg zapadnog partnera Teherana, često probijajući led nakon perioda međunarodne izolacije. Još 1999. godine Total je preuzeo vodeću ulogu u razvoju naftnog polja Dorud, smeštenog u neposrednoj blizini Harga, projekta ključnog za održavanje nivoa proizvodnje namenjene izvozu. Kompanija je bila predvodnik i u razvoju ogromnog gasnog polja Južni Pars, čime je potvrdila status partnera bez kojeg Iran teško može da ostvari svoje energetske ambicije.
Total je godinama kasnije pristao da plati kaznu od 398 miliona dolara, priznavši da je platio oko 60 miliona dolara mita iranskim posrednicima kako bi obezbedio unosne ugovore za razvoj naftnih i gasnih polja.
Prvi značajan zaokret dogodio se između 2008. i 2010. godine, kada se kompanija, pod pritiskom međunarodnih sankcija zbog iranskog nuklearnog programa, povukla iz daljih ulaganja. Međutim, nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma (JCPOA) 2015. godine, Total se vratio na velika vrata. Kao prva velika zapadna kompanija koja je obnovila poslovanje, 2017. potpisao je ugovor vredan 4,8 milijardi dolara za razvoj faze 11 gasnog polja Južni Pars.
Taj povratak se pokazao kratkotrajnim. Nakon što je administracija Donalda Trampa 2018. jednostrano povukla Sjedinjene Države iz nuklearnog sporazuma i ponovo uvela sankcije Iranu, Total se našao u bezizlaznoj situaciji. Iz kompanije su poručili da bez posebnog izuzeća američkih vlasti ne mogu da nastave projekat jer bi ih sekundarne sankcije izložile ogromnom riziku, s obzirom na njihovo veliko poslovanje u SAD i zavisnost od američkih banaka. U avgustu 2018. Total se i zvanično povukao, prepustivši svoj udeo kineskom CNPC-u.
Inače, Kina je najdirektnije izložena iranskoj nafti, jer je 2025. kupila više od 80 odsto iranskog izvoza – u proseku oko 1,38 miliona barela dnevno, prema podacima Kplera. Međutim, širi rizik Ormuskog moreuza daleko prevazilazi Kinu. Azija dobija oko 60 odsto svoje nafte sa Bliskog istoka, pa su Indija, Japan i Južna Koreja ranjivi čak i kada nisu glavni kupci iranske sirove nafte. Već su zabeleženi poremećaji u isporukama za Japan i širi problemi u snabdevanju širom Azije.
Rat s Irakom 80-ih
Harg je postao toliko prioritetna meta tokom iransko-iračkog rata 1980-ih da bi njegovo uništenje ekonomski osakatilo Iran. Rat je uništio većinu postrojenja na ostrvu, a nakon njegovog završetka Iran je dao prioritet njihovoj obnovi. Od tada je ostrvo Harg postalo jedno od najbolje branjenih mesta u Iranu.
Nijedna druga velika zemlja proizvođač nafte ne zavisi toliko od samo jednog postrojenja. Saudijska Arabija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i veliki proizvođači poput Rusije, Meksika i Venecuele, ne koncentrišu gotovo sve svoje izvozne kapacitete na jednoj lokaciji.
Oko polovine nacionalne naftne industrije vredne 50 milijardi dolara kontroliše Revolucionarna garda. Napad na Harg lišio bi režim ključnog izvora finansiranja za kontrolu stanovništva.
"Ako ne mogu da prodaju sopstvenu naftu, ne mogu ni da zarade", smatraju analitičari.
Dok je američko-izraelski rat protiv Irana ušao u treću nedelju, Harg je dugo ostao netaknut. Ta uzdržanost bila je namerna. Onesposobljavanje cele iranske naftne industrije na mesece, ako ne i godine, uništilo bi već krhko poverenje finansijskih tržišta da Tramp može da ostvari svoje nejasne ratne ciljeve bez dugoročnih poremećaja globalne ekonomije.
Neki analitičari predviđaju da bi cena nafte mogla da poraste na 150 dolara po barelu ako Harg bude pogođen. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. podigla je cenu sirove nafte Brent iznad 100 dolara tokom četiri meseca, što je tada doprinelo inflaciji od oko 9 odsto.
Analitičari koji proučavaju satelitske snimke primetili su da je Iran očigledno očekivao da bi Harg mogao postati meta i da je od početka februara počeo da smanjuje količinu nafte u skladištima. Do 7. marta procenjivalo se da je samo devet rezervoara bilo puno, u poređenju s 27 sredinom januara.
U danima pre izbijanja rata Iran je povećao izvoz sa Harga na gotovo rekordne nivoe. Terminske cene nafte Brent porasle su na 103 dolara po barelu prvog ponedeljka sukoba, što je njihov najviši nivo od sredine 2022. godine.
Stručnjaci napominju da bi na stolu mogla biti i treća opcija: sabotaža i sajber napadi koji bi uticali na naftnu infrastrukturu na ostrvu, što bi "sigurno ugušilo iransku ekonomiju bez potrebe za vojnim angažmanom".
Ostrvo je tačka pritiska bez jasnog okidača. Ko god kontroliše odluku o napadu na njega, u velikoj meri kontroliše i cenu benzina u svakoj zemlji na svetu.
Najnovije vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu.
BONUS VIDEO:
(Express.hr/MONDO)
