Zemlja koja bi najviše mogla stradati od američkog i izraelskog napada na Iran jeste 47-milionski Irak, zbog krhke političke strukture i velike budžetske zavisnosti od nafte.
Irak je godinama bio bojno polje na kojem su se sudarali interesi Teherana i Vašingtona. U roku od nekoliko sati nakon početka američko-izraelskog napada na Iran 28. februara ponovo su izbili sukobi i u Iraku. U Iraku se vodi paralelni rat ili "rat u senci", kako to piše Fajnenšal tajms. Iran i šiitske grupe koje Iran podržava gađaju američke baze u Iraku, dok SAD bombarduje proiranske grupe u toj zemlji.
U utorak su šiitske milicije u Iraku napale američki diplomatski objekat u Bagdadu, nakon raketnih napada na izraelske i američke baze u Jordanu, izveštava britanski Gardijan, upozoravajući da se Irak pojavljuje kao novo ključno poprište sukoba, dok se borbe rasplamsavaju.
"Irak je na udaru obe zaraćene strane", izjavio je irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein na konferenciji za novinare u ponedeljak.
Jedna proiranska grupa objavila je da su u utorak u vazdušnom napadu ubijena četiri njena borca u bazi na severu Iraka, u najnovijem u nizu takvih napada koje su najverovatnije izveli SAD ili Izrael. Proiranske milicije istovremeno gotovo svakodnevno napadaju američku bazu u Erbilu, glavnom gradu iračke autonomne regije Kurdistan, i pucaju na položaje potencijalnih američkih saveznika među lokalnim kurdskim frakcijama.
Od početka rata 28. februara pojavljuju se nepotvrđene informacije da američki i izraelski specijalci upadaju u Irak i deluju protiv proiranskih šiitskih milicija. Bagdad je protestovao Izraelu zbog slanja njihovih specijalaca, a u sukobu između izraelskih specijalaca i iračkih zvaničnih snaga bilo je poginulih Iračana. Izraelci su takođe izveli više vazdušnih napada na položaje šiitskih grupa na zapadu i jugu Iraka.
Izgoreli tankeri
S druge strane, Irak optužuje Iran da je ispalio rakete koje su zapalile dva tankera kod iračke obale. Poginula je najmanje jedna osoba. Zbog eskalacije sukoba iračke vlasti su u četvrtak objavile da obustavljaju rad naftnih terminala.
Dva napadnuta broda Irak je koristio za prevoz svoje nafte, saopštila je iračka agencija za izvoz nafte. Međutim, Njujork Tajms piše da je tanker Safesea Vishnu, koji plovi pod zastavom Maršalovih Ostrva, zapravo u vlasništvu američke kompanije. Iran je preuzeo odgovornost za napad na tanker pod zastavom Maršalovih Ostrva. Drugi brod nisu pomenuli - reč je o tankeru Zefiros pod zastavom Malte, i nije jasno da li je bio posebno ciljan ili je stradao u napadu na prvi tanker.
Iračani nisu imali žrtava samo u sukobu s izraelskim specijalcima. Brzo nakon početka rata, piše FT, pastir iz pustinje na jugu Iraka javio je da je uočio neoznačena vojna vozila i strane vojnike koji se spuštaju iz helikoptera. Irački vojnici krenuli su u patrolu blizu saudijske granice i ubrzo su se našli pod vatrom: jedan vojnik je poginuo, a dvojica su ranjena. Nije objavljeno ko su napadači, ali FT piše da su to verovatno bili američki specijalci.
U galeriji pogledajte fotografije napada Izraela na Iran:
Prema jednom izvoru, grupe iz Iraka izvele su napad u Saudijskoj Arabiji, nakon čega su "strane snage prešle u Irak kako bi neutralisale pretnju". Američki vojni zvaničnik rekao je za FT da su sprovodili operacije u Iraku kao deo akcije u Iranu, ali isključivo radi odbrane američkih trupa koje su napale grupe povezane s Iranom. Američki izvor negira da je došlo do sukoba s regularnim iračkim snagama.
Krhka ravnoteža
Širenje sukoba na Irak preti urušavanjem ionako krhke ravnoteže u toj zemlji koja se nikada nije oporavila od američke invazije 2003. godine, sprovedene radi rušenja režima Sadama Huseina. Iračka ekonomija zavisi od izvoza nafte, koji je naglo pao zbog iranske blokade Hormuškog moreuza. Česti su nestanci struje u trenutku kada se političari bore za formiranje nove vlade.
Šiitske milicije koje podržava Teheran preuzele su odgovornost za desetak raketnih i bespilotnih napada usmerenih na američke vojne i diplomatske objekte. Napadnuta je američka ambasada u Bagdadu, a 1. marta i američka vazdušna baza u Erbilu.
Desetog marta nekoliko dronova pogodilo je američki diplomatski i logistički objekat unutar kompleksa aerodroma u Bagdadu. Sledećeg dana Amerikanci su pokrenuli protivudar na položaje proiranskih šiitskih grupa. Naoružane grupe napale su i naftnu infrastrukturu, aerodrom i hotele u kojima su smešteni američki državljani u Erbilu.
Šiitske milicije iz Iraka preuzele su odgovornost i za napade na Jordan i Kuvajt. Napadnuta je i italijanska vojna baza u iračkom Kurdistanu. Samo u napadima u Kurdistanu upotrebljene su stotine dronova.
Iran je napao baze iranskih kurdskih grupa koje su u neprijateljstvu s Teheranom, a prošle nedelje pojavile su se informacije da ih SAD i Izrael pripremaju za upad u zapadni Iran. U petak je jedna šiitska milicija izvestila o sukobu s američkim helikopterima Apache iznad Mosula, ali Vašington to nije potvrdio. „Nisu tražili naše dopuštenje“, izjavio je jedan irački zvaničnik za FT.
Likvidacije šiitskih lidera
Bivša zvaničnica američkog Stejz Departmenta za Irak i Iran, a sada analitičarka Atlantskog saveta Viktorija Tejlor zaključuje da su američke snage pokušavale da unište sisteme vazdušnog nadzora ili komunikacija ključnih za milicije, nastojeći da ih onesposobe već na samom početku sukoba.
Iračke šiitske milicije uglavnom su formirane nakon američke invazije na Irak 2003. godine, navodi FT. Reč je o desetinama grupa koje zajedno imaju više od 100.000 boraca. Neke su integrisane u iračke državne bezbednosne snage. Pojedine šiitske milicije učestvovale su od 2014. u koaliciji predvođenoj SAD-om i borile se protiv ISIL-a, ali sporadični sukobi između šiitskih grupa i američkih snaga nikada nisu potpuno prestali.
U izolovanim, ciljanim napadima SAD je poslednjih godina likvidirao nekoliko ključnih lidera iračkih šiitskih milicija. Šiitske grupe u Iraku nisu reagovale prošlog leta na napad Izraela i SAD na Iran - ostale su po strani po nalogu Teherana, piše FT. Ipak, nakon što su Amerikanci ubili iranskog ajatolaha Hamneija, manje grupe koje više zavise od Irana uključile su se u sukob. Druge šiitske milicije, koje su integrisane u iračku vojsku, imaju jači motiv da izbegnu eskalaciju.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
