Sjedinjene Američke Države podstiču Siriju da razmotri slanje snaga u istočni Liban kako bi pomogle u razoružavanju Hezbolaha, ali Damask okleva zbog straha od uvlačenja u širi bliskoistočni rat i podsticanja sektaških tenzija, otkrilo je pet izvora upoznatih s tim pitanjem, piše Rojters.
Ovaj predlog sirijskoj vladi, savezniku SAD, odražava pojačane napore za razoružavanje Hezbolaha, koji je 2. marta otvorio vatru na Izrael u znak podrške Iranu, izazvavši izraelsku ofanzivu u Libanu. O toj ideji američki i sirijski zvaničnici razgovarali su prvi put prošle godine, potvrdila su dva sirijska zvaničnika i još dva izvora upoznata s raspravama.
Prekogranična operacija
Američki zvaničnici ponovo su aktuelizovali ideju otprilike u vreme kada su SAD i Izrael započeli rat protiv Irana. Dvojica sirijskih zvaničnika izjavila su da je američki zahtev stigao neposredno pre početka rata, dok zapadni obaveštajni izvor tvrdi da se to dogodilo odmah nakon što je sukob počeo.
Rijters je razgovarao s ukupno deset izvora, šestoricom sirijskih zvaničnika i vladinih savetnika, dvojicom zapadnih diplomata, jednim evropskim zvaničnikom i jednim zapadnim obaveštajnim izvorom. Svi su potvrdili da sirijska vlada, predvođena sunitskim islamistima, oprezno razmatra prekograničnu operaciju, ali još nije donela odluku.
Podaci o američkom podsticanju sirijske operacije u istočnom Libanu i sirijskom oklevanju do sada nisu objavljeni. Glasnogovornik američkog Stejt departmenta odbio je da komentariše "privatne diplomatske razgovore" i uputio medije na sirijsku i libansku vladu.
Damask nudi garancije Libanu
Uprkos istorijskoj neprijateljstvu prema Hezbolahu i Teheranu, koji su se borili na strani Bašara al-Asada tokom sirijskog građanskog rata od 2011. do 2024., sirijski predsednik Ahmed al-Šaraa postupa oprezno otkako su 28. februara počeli američko-izraelski vazdušni udari na Iran.
Jedan visoki sirijski zvaničnik rekao je da su se Damask i njegovi arapski saveznici složili da Sirija treba da ostane van rata i preduzima isključivo odbrambene mere. Damask je od početka februara rasporedio raketne jedinice i hiljade vojnika na granici s Libanom, navodeći da je reč o odbrambenim merama.
Sirijska ministarstva spoljnih poslova i informisanja nisu odgovorila na upite za komentar. Iz kancelarije libanskog predsednika, odgovarajući na pitanja Rojtersa, poručili su da nisu primili nikakav "nagoveštaj ili obaveštenje od SAD, Zapada, arapskih zemalja ili Sirije" o američko-sirijskim razgovorima o mogućoj prekograničnoj operaciji.
Bezbednosni izazovi
Libanski predsednik Žozef Aun razgovarao je sa Šaraom bilateralno, te trilateralno uz učešće francuskog predsednika. U tim razgovorima, kako navodi kancelarija predsednika, Šaraa je poručio da Sirija poštuje suverenitet Libana i da nema planove za intervenciju.
Navodi se da Liban koordinira sa Sirijom granična pitanja, ali da s Damaskom nikada nije razgovarao o Hezbolahu. Libanska vojska saopštila je da su kanali koordinacije sa Sirijom ostali otvoreni "u okviru rešavanja graničnih pitanja i zajedničkih bezbednosnih izazova", s ciljem sprečavanja napetosti i osiguravanja stabilnosti u pograničnom području. Premijer Navaf Salam izjavio je kako mu je Šaraa rekao da "jačanje vojnog prisustva duž sirijsko-libanske granice ima za cilj isključivo jačanje kontrole granice i održavanje unutrašnje sirijske bezbednosti" i naglasio važnost nastavka koordinacije.
Aun vodi politiku usmerenu na razoružavanje Hezbolaha, ali Bejrut postupa oprezno s obzirom na moćan arsenal te organizacije i značajnu podršku koju uživa među libanskim šiítima. Šaraa je izjavio da podržava Aunove napore za razoružavanje Hezbolaha.
Damask vidi rizik od iranskog napada
Visoki sirijski zvaničnik rekao je da je Vašington dao zeleno svetlo za operaciju u istočnom Libanu kako bi pomogao Libanu da razoruža Hezbolah kada za to dođe vreme. Ali Damask je svestan rizika, uključujući moguće iranske raketne napade i potencijalne nemire među manjinskim šiítima, što bi ugrozilo napore za stabilizaciju Sirije nakon prošlogodišnjeg sektaškog nasilja.
Dvojica zapadnih diplomata takođe su potvrdila da je Vašington odobrio ideju sirijske prekogranične operacije protiv Hezbolaha. Zapadni obaveštajni izvor i evropski zvaničnik izjavili su da su SAD zatražile od sirijske vojske da preuzme aktivniju ulogu u suzbijanju Hezbolaha u Libanu, uključujući i moguću invaziju na istok zemlje. Isti izvori navode da je sirijsko rukovodstvo oprezno po pitanju ulaska u Liban jer bi to moglo rasplamsati bilateralne tenzije. Sirijski vojni zvaničnik rekao je da konačna odluka o bilo kakvoj operaciji unutar Libana još nije donesena, ali da opcija intervencije u slučaju sukoba između libanske države i Hezbolaha ostaje otvorena.
Sirijska dominacija pod Asadima
Sirija pod vlašću porodice Asad dugo je dominirala Libanom. Poslala je vojsku 1976. godine tokom građanskog rata koji je trajao od 1975. do 1990., na poziv tadašnjeg predsednika Suleimana Frandžieha, i kontrolisala libansku posleratnu politiku sve do povlačenja 2005. godine.
"Bilo kakva nova sirijska intervencija mogla bi podstaći sektaške tenzije i u Siriji i u Libanu, zemljama koje su dom mozaiku verskih zajednica, uključujući sunite, hrišćane, Druze i šiite. U intervjuu za libansku televiziju MTV 13. marta, glasnogovornik sirijskog Ministarstva odbrane, brigadni general Hasan Abdel Gani", rekao je da je gomilanje snaga na granici odbrambena mera.
On je naveo da postoji visok nivo koordinacije s libanskom vojskom i da predsednik Šaraa podržava uspostavu vlasti libanske države nad celim teritorijom Libana. Prošle nedelje, sirijska vojska saopštila je da su artiljerijske granate Hezbolaha pale u pogranično selo.
Hezbolah je objavio da je odbio izraelski pokušaj infiltracije u Liban iz istog sela, dok su izraelski zvaničnici rekli da nemaju saznanja o takvoj operaciji. Sirijska vojska je kao odgovor saopštila da "razmatra odgovarajuće opcije za preduzimanje neophodnih radnji".
BONUS VIDEO:
