Američki predsednik poslednjih dana uporno ponavlja ključni argument za napad na Iran. Teheran je, tvrdi, bio blizu sticanja nuklearnog oružja i bio je spreman da ga upotrebi protiv Izraela, a zatim i protiv SAD.
"Iskoristili bi ga u roku od sat vremena ili jednog dana", rekao je Tramp u ponedeljak. Ali iza tih izjava krije se mnogo ozbiljnije pitanje: da li će narediti operaciju preuzimanja ili uništavanja nuklearnog materijala, za koji se veruje da je sakriven duboko pod zemljom, ponajviše u Isfahanu.
Ali takva misija bi bila izuzetno složena i opasna. Ne zna se tačno gde se nalaze sve zalihe, a oštećenje rezervoara moglo bi izazvati ispuštanje otrovnog i radioaktivnog gasa ili čak nekontrolisanu nuklearnu reakciju, piše Njujork tajms.
Američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je u Kongresu priznao da bi takva operacija podrazumevala slanje specijalnih snaga na teren - "da uđu i uzmu ga". Tramp je, barem javno, umanjio zabrinutost. "Toga se stvarno ne bojim. Zaista se ničega ne plašim", rekao je.
Međutim, ranije je poručio da bi takav potez razmatrao samo ako bi iranska vojska bila toliko oslabljena da ne bi mogla da pruži ozbiljan otpor. Kada su ga novinari direktno pitali o njegovoj spremnosti, rekao je, izbegavajući konkretan odgovor: "Ako bi bilo koji predsednik odgovorio na ta pitanja, ne bi trebalo da bude predsednik."
Stručnjaci upozoravaju na drugu stranu priče. Nuklearni analitičar Metju Ban ističe da bi okončanje sukoba bez rešenja ostavilo "oslabljen, ali ogorčen režim, možda odlučniji nego ikad da izgradi nuklearnu bombu".
"Neposredna pretnja"
Tramp takođe pojačava retoriku o neposrednoj pretnji, tvrdeći da je Iran bio "mesec dana udaljen" od izgradnje nuklearnog oružja pre napada 2025. godine. Ali stručnjaci upozoravaju da je to previše pojednostavljeno. Iako bi gorivo moglo brzo da se dodatno obogati, potrebni su meseci ili čak godine da se napravi pravo oružje.
Pre nego što je rat počeo krajem februara, većina obaveštajnih procena nije videla neposrednu pretnju od iranske "trke za bombom". Ovo je naglasio bivši šef Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent, koji je u svojoj ostavci napisao da "Iran ne predstavlja neposrednu pretnju našoj naciji“.
U međuvremenu, nakon skoro tri nedelje američko-izraelskih udara, nuklearni materijal je postao jedna od ključnih poluga iranske odbrane. "Po njihovom mišljenju, potreban im je više nego ikad", upozorava analitičar Džordž Perkovič.
Američki scenarij
SAD godinama razvijaju scenarije za takve operacije, uključujući specijalne snage za rukovanje nuklearnim materijalom, ali ključne odluke (uništiti zalihe ili ih izneti iz zemlje, delovati tajno ili uz masovnu vojnu podršku) ostaju nepoznate. Dodatni problem je što se materijal verovatno nalazi na više lokacija, uključujući Fordov i Natanz.
Svi ovi rizici ponovo su otvorili pitanje diplomatije. Pre napada, Iran je predložio da se sav nuklearni materijal razblaži do nivoa pogodnog za civilnu upotrebu, pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali bez iznošenja iz zemlje. Vašington je to odbio i insistirao na potpunom uništenju zaliha, nudeći zauzvrat stalno snabdevanje nisko obogaćenim uranijumom.
Pregovori su prekinuti početkom rata, ali kako se sukob mora na kraju završiti, pitanje sudbine iranskog nuklearnog materijala verovatno će ponovo biti na stolu. Međutim, za sada nema naznaka da se aktivno traži diplomatsko rešenje.
BONUS VIDEO:
