Napadi na ključna gasna postrojenja poslednjih dana označavaju ozbiljnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku. Ovi potezi bi mogli imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
Ovo su prvi udari u kojima su direktno pogođena postrojenja za proizvodnju fosilne energije, a ne samo šira infrastruktura vezana za naftu i gas.
U utorak je iranski napad dronom zaustavio rad gasnog polja Šah u Abu Dabiju, koje proizvodi oko 20 procenata gasa Ujedinjenih Arapskih Emirata i oko pet procenata svetskog granuliranog sumpora, važnog za proizvodnju đubriva. Dan kasnije, pogođeno je iransko postrojenje na gasnom polju Južni Pars, najvećem na svetu, koje Iran deli sa Katarom.
Reč je o ključnom izvoru energije za Iran, koji se takođe suočava sa nestašicom struje, analizira Gardijan.
Napad je podstakao Teheran da zapreti odmazdom protiv regionalne energetske infrastrukture. Izraelski mediji tvrde da iza napada stoji Izrael uz američki pristanak, ali nije bilo zvanične potvrde. Takođe je važno napomenuti da su se SAD i Izrael do sada uzdržavali od napada na takve mete kako bi izbegli iransku odmazdu protiv energetskih postrojenja u susednim zemljama.
Zašto je ovo velika stvar?
Takvi napadi signaliziraju produbljivanje sukoba i otvaraju prostor za dugotrajnije poremećaje na tržištu energije. Iako bi se snabdevanje moglo vratiti u normalu u roku od nekoliko meseci od potencijalnog prekida neprijateljstava, ozbiljnija šteta na proizvodnji mogla bi se osećati godinama.
"Ako se izgubi nekoliko miliona barela proizvodnje, to ima veliki uticaj jer ne postoji način da se brzo obnove zalihe, čak ni posle rata", upozorio je analitičar Sol Kavonik i dodao je da bi najgori mogući scenario bio napad na postrojenja za tečni prirodni gas, jer bi njihov oporavak mogao da traje godinama.
Strah od širih poremećaja već je podigao cene nafte, a političke posledice se osećaju i u SAD, gde su cene goriva ponovno u porastu.
Pretnja celom regionu
Iran je nakon napada upozorio da su energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji, UAE i Kataru sada "direktne i legitimne mete" i pozvao na njihovu evakuaciju. Nedugo zatim, eksplozije su odjeknule u Rijadu.
Katar je za napad optužio Izrael, nazivajući ga "opasnom i neodgovornom" eskalacijom koja ugrožava globalnu energetsku bezbednost. UAE su takođe upozorili da napad predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti i globalnom snabdevanju energijom.
Iskustva iz prošlih sukoba sugerišu da je takvu štetu veoma teško popraviti. Nakon invazije na Irak 2003. godine, rekonstrukcija energetske infrastrukture trajala je mnogo duže nego što se očekivalo. U stvari, trebalo je više od dve godine da se proizvodnja vrati na prethodni nivo. Slični problemi su evidentni u Ukrajini, gde su napadi na energetsku mrežu pokazali koliko su popravke složene i spore.
Diplomatska uloga energije
U zemljama Zaliva, energija nije samo ekonomsko pitanje. Ona je osnova društvenog ugovora između vlasti i građana, ali i ključ političke stabilnosti i privlačenja strane radne snage.
Istovremeno, energetika igra važnu diplomatsku ulogu. Odnosi između Irana i Saudijske Arabije su poslednjih godina bili zategnuti, delimično zbog ekonomskih interesa. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je rekao da sukobi sa Iranom iscrpljuju resurse, dok Iran traži olakšanje od pritiska sankcija.
Katar, koji deli gasno polje Južni Pars sa Iranom, dodatno je pogođen napadima. Godinama je to mesto služilo kao redak most saradnje između Dohe i Teherana, ali i u širem regionu.
Sve vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
