Zbog eskalacije rata u Iranu cene goriva porasle su širom Evrope, ali je Nemačku taj talas poskupljenja pogodio znatno jače nego većinu članica Evropske unije.
Cena benzina poslednjih nedelja porasla je za gotovo 5 odsto, što je primetno iznad proseka EU. Radna grupa koju je osnovala nemačka vlada pokušava da pronađe rešenje, istovremeno optužujući naftne kompanije za ostvarivanje ekstraprofita, piše Euronews.
Razlika u odnosu na susedne zemlje je velika. U Francuskoj i Austriji cene su porasle za oko 2 odsto, u Estoniji za 3,6, a u Luksemburgu za 3,5 odsto. U Slovačkoj i Mađarskoj zabeležen je rast od svega 0,1 odsto. Evropska komisija, koja nedeljno objavljuje podatke u svom Biltenu o nafti, posebno je istakla nagle poraste u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj i Finskoj.
Holandski vozači trenutno plaćaju najvišu cenu benzina u Evropi, koja je prošle nedelje u proseku iznosila 2,17 evra po litru.Nemačka je odmah iza sa 2,08 evra, a pri samom vrhu je i Finska, poznata po visokim cenama i dizela i benzina.
Odakle razlike u cenama
Najveći uzrok razlika u cenama leži u nacionalnim poreskim sistemima. Nemačka tradicionalno ima više poreze na energiju iz fosilnih goriva, delom iz ekoloških razloga, a delom radi finansiranja infrastrukture. Uz to naplaćuje i naknadu za emisije CO2, što sve zajedno povećava konačnu cenu. Zbog toga Nemci automatski plaćaju više kada cene sirove nafte na tržištu rastu. U mnogim drugim evropskim zemljama PDV i naknade za naftu i CO2 strukturno su niži.
Ipak, nemačkoj vladi nedavni skok cena učinio se nesrazmernim, pa je osnovala koalicionu radnu grupu sa zadatkom da istraži šta se može naučiti od partnera iz EU. Neke zemlje su već preduzele mere.
Hrvatska i Mađarska uvele su ograničenja cena na benzinskim pumpama. U Hrvatskoj su cene u početku porasle za oko četiri centa po litru, ali će od 23. marta ograničenje sprečiti dalja poskupljenja i fiksirati cenu na 1,50 evra po litru. U Mađarskoj je cena benzina ograničena na 1,51 evro, a dizela na 1,59 evra, ali se ta mera odnosi samo na stanovnike, što znači da turisti sa stranim tablicama plaćaju više.
U Austriji važi drugačije pravilo: benzinske pumpe smeju da podignu cene samo jednom dnevno, tačno u podne. S druge strane, sniženja su moguća u bilo kom trenutku. Time je situacija za potrošače jasnija i transparentnija, ali ostaje pitanje da li to zaista dovodi do nižih cena.
Političari kritikuju naftne kompanije
Ministarka privrede Katerina Rajhe kritikovala je praksu po kojoj cene goriva naglo rastu kada poskupi sirova nafta, ali se vrlo sporo snižavaju kada njena cena pada, rekavši da vlada želi "da razbije taj mehanizam".
Predložila je da se benzinskim pumpama, po uzoru na Austriju, dozvoli samo jedno povećanje cena dnevno. Pošto je vožnja automobila deo svakodnevice većine Nemaca - od odlaska na posao i u kupovinu do prevoza dece u školu - pritisak na vladu da reaguje sve je veći.
Radna grupa formirana kao odgovor na krizu sastala se u ponedeljak, a njen predsedavajući Sep Miler posle sastanka optužio je naftne kompanije za "naduvavanje cena". Sastanak je rezultirao oštrim kritikama poslovnih praksi u naftnoj industriji.
Nova studija, koju citira Handelsblat, otkrila je da naftne kompanije redovno koriste krize za brzo podizanje cena. Berlinski profesor ekonomije Ferdinand Fihtner zaključio je da se poslednji skok cena ne može objasniti isključivo rastom cena sirove nafte.
"Ovde se zaista ostvaruju visoki profiti", izjavio je Fihtner za te novine. Radna grupa sada traži od Kartelskog ureda da proširi svoja ovlašćenja, uključujući mogućnost da reaguje na cene koje smatra prekomernim.
"Nećemo dozvoliti da nas ovde varaju", poručio je Miler.
Naftna industrija odbacuje optužbe
Sastanku radne grupe prisustvovali su čelnici nemačkih podružnica BP-a i Šela, predsednik Saveznog kartelskog ureda Andreas Mundt, kao i predstavnici industrijskih udruženja, organizacija za zaštitu potrošača i auto-kluba ADAC. Naftna industrija odbacila je sve optužbe.
Kristijan Kišen, generalni direktor trgovinskog udruženja Goriva i energija, izjavio je za Tagesschau da se marže nisu menjale od početka rata u Iranu i kritikovao planirano pooštravanje antimonopolskih zakona.
Nekoliko industrijskih tela, uključujući Savezno udruženje nezavisnih benzinskih pumpi i Centralno udruženje delatnosti benzinskih stanica, takođe je upozorilo na političko mešanje u formiranje cena po austrijskom modelu.
U zajedničkom saopštenju istakli su da više od polovine cene goriva čine porezi i dažbine.
"Ko želi trajno da snizi cene goriva, mora da razgovara o udelu države u ceni, a ne da se meša u tržišnu konkurenciju", navodi se u saopštenju kojim se odgovornost direktno prebacuje na saveznu vladu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
