U noći na 2. april, po evropskom vremenu, istorijska misija Artemis 2 biće lansirana iz Lansirnog kompleksa 39B na Floridi. Po prvi put od 1972. godine, četiri astronauta iz Severne Amerike biće poslata na Mesec. Primarni cilj je testiranje ključnih sistema za održavanje života svemirske letelice Orion u stvarnom letu. Misija će trajati 10 dana i uključivaće prelet Meseca.
Ovaj test će utrti put misijama Artemis 3 i Artemis 4, od kojih će potonja ponovo spustiti ljude na površinu Meseca, piše nezavisni portal Meduza.
U proleće 2023. NASA je izabrala posadu misije: američke astronaute Kristinu Koh,Viktora Glovera i Reida Vismena, kao i Kanađanina Džeremija Hansena. Zajedno su se više od dve godine pripremali za predstojeću probnu misiju. Tokom zime i proleća 2026. ušli su u završne faze priprema, prošavši kroz nekoliko karantinskih perioda kako bi izbegli zarazu pre leta.
Komandant misije je Rid Vismen, pilot američke mornarice. Godine 2009. uvršten je u NASA-in astronautski korpus i služio je kao inženjer leta za misije ISS Ekspedicija 40/41 na ruskoj svemirskoj letelici Sojuz.
Pilot Oriona Viktor Glover, probni pilot američke mornarice, izabran je za astronauta 2013. godine dok je služio kao predstavnik mornarice u američkom Kongresu. Svoj prvi svemirski let obavio je u novembru 2020. kao pilot svemirske letelice Kru Dragon, u okviru prve redovne šestomesečne posade na ISS-u prema ugovoru sa NASA-om i SpaceX-om.
Specijalistkinja misije je Kristina Koh, polarna istraživačica i inženjerka koja je postala astronautkinja 2013. godine. Godine 2019. služila je kao inženjerka leta na ekspedicijama ISS 59, 60 i 61. Provela je ukupno 328 uzastopnih dana u svemiru i drži svetski rekord za najduži neprekidni svemirski let među ženama.
Specijalista misije je Dežeremi Hansen, pilot borbenog aviona u kanadskim vazdušnim snagama. Izabran je za astronauta 2009. godine i radio je kao operater komunikacija na ISS-u u NASA-inom Centru za kontrolu misije u Hjustonu. Ovo će biti njegov prvi svemirski let – i to direktno na Mesec.
Šta je uopšte Artemis 2?
Artemis 2 je jedinstven na više načina. Po prvi put, žena i neamerički astronaut (Kanađanin) biće poslati na drugo nebesko telo. Let će biti najudaljeniji od Zemlje u istoriji svemirskih letova, premašujući trenutni rekord misije Apollo 13 za oko 10.000 kilometara.
Nova misija se priprema usred rastućeg političkog pritiska zbog uspeha kineskog lunarnog programa, koji se iz potencijalne pretnje pretvorio u realan izazov za Sjedinjene Države u trci za povratak na Mesec u 21. veku.
Donedavno je NASA-in plan Artemis imao četiri relativno jasne faze:
* bespilotna misija Artemis 1 (2022)
* Artemis 2 sa posadom i preletom Meseca
* buduće misije Artemis 3 i Artemis 4
Međutim, 27. februara, usred novog odlaganja lansiranja Oriona, novi administrator NASA-e Džered Ajzekmen najavio je da će tek četvrta misija uključivati sletanje astronauta na Mesec – i to 2028. godine, godinu dana kasnije nego što je prvobitno planirano.
Trenutna misija sa posadom takođe je više puta odlagana. Na kraju je zakazana za prvu polovinu 2026. godine, sa više lansirnih prozora između 6. februara i 6. aprila.
"Šanse za povratak su 50-50"
Misija Apollo 8 iz 1968. bila je organizovana na sličan način. Tada je jedan od rukovodilaca programa otvoreno rekao porodicama astronauta da su šanse za povratak 50/50, jer nije bilo moguće garantovati ispravan rad glavnog motora za povratak iz lunarne orbite.
Zbog toga NASA sada daje prioritet sigurnosti i koristi takozvanu putanju slobodnog povratka, koja omogućava da se letelica vrati na Zemlju čak i u slučaju kvara glavnog motora.
Misija koristi raketu SLS Block 1, sa dva pomoćna raketna motora na čvrsto gorivo i kriogenim drugim stepenom. Na vrhu se nalazi kapsula Orion sa sistemom za hitno napuštanje.
Ova konfiguracija je privremena i biće zamenjena snažnijim sistemima u budućim misijama.
Zanimljivo je da su neki delovi rakete već korišćeni u programu Spejs Šatl, uključujući motore koji su leteli u orbitu do 2011. godine.
Zdravlje astronauta i incident Majkla Finkea
Poseban fokus misije biće na zdravlju astronauta. To je dodatno naglašeno nakon incidenta iz januara 2026, kada se astronaut Majkl Finke razboleo na Međunarodnoj svemirskoj stanici i privremeno izgubio sposobnost govora.
Iako nije bio srčani udar, uzrok nije razjašnjen, što je ukazalo na rizike dugotrajnog boravka u svemiru. Incident je doveo do prve medicinske evakuacije sa ISS-a.
Finke, četvorostruki svemirski letač, rekao je da nije mogao da govori i ne seća se bola, ali su njegovi zabrinuti članovi posade skočili u akciju nakon što su ga videli u nevolji i zatražili pomoć od letačkih hirurga na zemlji.
"Bilo je potpuno iznenada. Bilo je jednostavno neverovatno brzo", rekao je u intervjuu za Asošijejted pres iz Hjustonovog svemirskog centra Džonson.
Finke (59), penzionisani pukovnik Ratnog vazduhoplovstva, rekao je da je epizoda trajala otprilike 20 minuta i da se nakon toga osećao dobro. Rekao je da se i dalje oseća dobro. Nikada pre ni posle toga nije doživeo ništa slično, piše AP.
Lekari su isključili srčani udar, a Finke je rekao da se nije gušio, ali sve ostalo je i dalje moguće i moglo bi biti povezano sa njegovih 549 dana bestežinskog stanja. Bio je 5 i po meseci nakon početka svog poslednjeg boravka u svemirskoj stanici kada ga je problem udario kao "veoma, veoma brz munja".
"Moji članovi posade su definitivno videli da sam u nevolji", rekao je, dok se svih šest okupljalo oko njega. "Svi su bili na palubi za samo nekoliko sekundi."
Toplotni štit i ekstremne temperature
Nova letelica Orion, nazvana "Integriti", ima unapređenja u odnosu na prethodnu verziju, ali ključni izazov ostaje toplotni štit.
Pri povratku na Zemlju, letelica dostiže temperaturu i do 2760 stepeni Celzijusa, što čini ovu fazu jednom od najopasnijih u celoj misiji.
Zbog toga su inženjeri morali da redizajniraju zaštitu nakon što su uočena oštećenja tokom misije Artemis 1.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Express/MONDO)
