Ministri spoljnih poslova gotovo 30 zemalja sastaju se danas kako bi izvršili diplomatski i politički pritisak da se ponovo otvori Ormuski moreuz, ključna pomorska ruta koja je blokirana usled američko-izraelskog rata protiv Irana.
Sjedinjene Američke Države nisu među zemljama koje prisustvuju ovom sastanku. Nakon što je predsednik Donald Tramp jasno poručio da smatra da obezbeđivanje ove pomorske rute - zatvorene kao posledica rata protiv Irana - nije odgovornost Amerike.
Tramp je takođe kritikovao evropske saveznike zbog nedostatka podrške ratu i ponovo zapretio povlačenjem SAD iz NATO-a.
Starmer i plan za deblokadu: "Sloboda plovidbe mora biti vraćena"
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da će se na virtuelnom sastanku, kojim predsedava ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper, razmatrati sve moguće diplomatske i političke mere.
"Procenićemo sve održive načine da obnovimo slobodu plovidbe, garantujemo bezbednost zarobljenih brodova i pomoraca i omogućimo nastavak transporta ključnih sirovina", rekao je Starmer.
Napadi Irana zaustavili saobraćaj: nafta poskupela, brodovi zarobljeni
Iranski napadi na komercijalne brodove, kao i pretnja novim udarima, gotovo su potpuno zaustavili saobraćaj kroz moreuz koji povezuje Persijski zaliv sa svetskim okeanima.
Time je prekinut jedan od najvažnijih pravaca za transport nafte u svetu, što je dovelo do naglog rasta cena energenata.
Od početka rata 28. februara zabeležena su 23 direktna napada na trgovačke brodove, a poginulo je 11 članova posade, prema podacima kompanije Lojds list intelidžens.
Iran kontroliše prolaz: "Samo odabrani brodovi mogu da prođu"
Saobraćaj kroz moreuz sveden je na minimum, a preostali tankeri uglavnom prevoze iransku naftu mimo sankcija.
Prema procenama, Iran trenutno odlučuje koji brodovi mogu da prođu, čime faktički drži potpunu kontrolu nad ovom strateškom rutom.
U televizijskom obraćanju, Tramp je poručio da zemlje koje zavise od nafte iz Ormuskog moreuza "moraju same da ga obezbede", naglasivši da SAD to neće učiniti.
Vojna opcija nije na stolu: Strah od eskalacije
Nijedna država trenutno ne želi da silom pokuša da otvori moreuz, dok sukobi traju, jer Iran raspolaže protivbrodskim raketama, dronovima, brzim napadačkim plovilima i minama.
Starmer je najavio da će se vojni planeri više zemalja uskoro sastati kako bi razradili planove za bezbednost plovidbe, ali tek nakon završetka borbi.
35 država traži reakciju: Potpisana zajednička deklaracija
Ukupno 35 država, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Kanadu, Japan i Ujedinjene Arapske Emirate, potpisalo je zajedničku izjavu kojom se od Irana traži da prestane sa blokadom moreuza.
U dokumentu su se obavezale da će doprineti naporima za obezbeđivanje bezbednog prolaza.
Sastanak u četvrtak predstavlja prvi korak, nakon kojeg slede operativni pregovori na nivou eksperata.
Evropa preuzima inicijativu: Poruka Vašingtonu
Ova inicijativa podseća na međunarodnu "koaliciju voljnih" koju predvode Velika Britanija i Francuska u vezi sa bezbednošću Ukrajine nakon eventualnog primirja.
Cilj je, između ostalog, da se administraciji Donalda Trampa pokaže da Evropa može da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Tenzije u NATO rastu: Tramp ponovo preti izlaskom
Napetosti su dodatno pojačane Trampovim izjavama da bi SAD mogle da napuste NATO, uz tvrdnju da je alijansa "loše tretirala Ameriku“.
Analitičar Dejvid B. Roberts, stručnjak za bezbednost Bliskog istoka sa Kraljevskog koledža u Londonu, ocenjuje da su ove međunarodne inicijative direktno povezane sa Trampovim odnosom prema NATO saveznicima.
"Britanija i Francuska pokušavaju da pokažu svoju vrednost i vodeću ulogu", rekao je Roberts.
Najveći udar na Evropu i Aziju: Amerika manje pogođena
Roberts ističe da je ključni faktor i to što su SAD danas izvoznik nafte, zbog čega posledice blokade Ormuskog moreuza mnogo više pogađaju Evropu i Aziju.
"Najveći pritisak zbog energetske krize u Persijskom zalivu trpe upravo Evropa i Azija, daleko više nego Amerika", zaključio je on.
BONUS VIDEO:
(AP/Mondo)
