Kineski predsednik Hu Đintao pozvao je danas na miroljubivo ujedinjenje Kine i Tajvana, a na stogodišnjicu proslave Kineske revolucije.
Značajna kineska godišnjica, kojom se obeležava svrgavanje carske vlasti 1911. godine obeležena je velikim skupom u kineskom parlamentu, pred oko dve hiljade najviših kineskih ličnosti, i ispred velikog portreta Sun Jatsena, inspiratora i vođe Kineske revolucije 1911. godine.
Obraćajući se najvišim zvaničnicima kineske komunističke partije, među kojima je bio i bivši predsednik Đijang Cemin, Hu Đintao je odbacio mogućnost da Kina prizna nezavisnost Tajvana.
"U najvećem i osnovnom interesu kineskog naroda, a i naših sunarodnika sa Tajvana bilo bi ponovno ujedinjenje (Kine i Tajvana) na miran način", rekao je kineski predsednik dodajući da Kina "mora da pojača svoje protivljenje nezavisnosti Tajvana", ali i da "ojača saradnju i razmenu među sunarodnicima s obe strane".
Tajvan je de facto stekao nezavisnost nakon okončanja civilnog rata 1949. godine, ali Peking ga smatra svojim neutuđivim delom, što priznaju i Ujedinjene nacije koje polaze od toga da je vlada NR Kine jedini legitimni predstavnik kineskog naroda.
Nakon izbora predsednika Ma Jing-džeua 2008. godine koji je pristalica jačanja veza sa Kinom, odnosi te dve teritorije su danas bolji nego ikada u poslednjih šezdeset godina.
Kina je glavni trgovinski partner Tajvana i prva destinacija tajvanskih investitora.
Danas postoji oko 500 direktnih avionskih linija nedeljno između Kine i Tajvana, dok su do 2003. svi letovi su bili sa presedanjem najčešće u Hong Kongu.
Kina bez mnogo pompe obeležava pobunu iz 1911, koja je svrgla sa vlasti dinastiju Ćing i okončala Kinesko carstvo staro više hiljada godina.
Međutim, već krajem 1920-ih godina došlo je do sukoba između Kuomintanga (Nacionalne partije kineskog naroda) i novoformirane
(1921) Komunističke partije. Izbio je građanski rat koji se završio 1949. godine pobedom komunista, i begstvom pristalica Kuomintanga na Tajvan.
(Beta)
Obraćajući se najvišim zvaničnicima kineske komunističke partije, među kojima je bio i bivši predsednik Đijang Cemin, Hu Đintao je odbacio mogućnost da Kina prizna nezavisnost Tajvana.
"U najvećem i osnovnom interesu kineskog naroda, a i naših sunarodnika sa Tajvana bilo bi ponovno ujedinjenje (Kine i Tajvana) na miran način", rekao je kineski predsednik dodajući da Kina "mora da pojača svoje protivljenje nezavisnosti Tajvana", ali i da "ojača saradnju i razmenu među sunarodnicima s obe strane".
Tajvan je de facto stekao nezavisnost nakon okončanja civilnog rata 1949. godine, ali Peking ga smatra svojim neutuđivim delom, što priznaju i Ujedinjene nacije koje polaze od toga da je vlada NR Kine jedini legitimni predstavnik kineskog naroda.
Nakon izbora predsednika Ma Jing-džeua 2008. godine koji je pristalica jačanja veza sa Kinom, odnosi te dve teritorije su danas bolji nego ikada u poslednjih šezdeset godina.
Kina je glavni trgovinski partner Tajvana i prva destinacija tajvanskih investitora.
Danas postoji oko 500 direktnih avionskih linija nedeljno između Kine i Tajvana, dok su do 2003. svi letovi su bili sa presedanjem najčešće u Hong Kongu.
Kina bez mnogo pompe obeležava pobunu iz 1911, koja je svrgla sa vlasti dinastiju Ćing i okončala Kinesko carstvo staro više hiljada godina.
Međutim, već krajem 1920-ih godina došlo je do sukoba između Kuomintanga (Nacionalne partije kineskog naroda) i novoformirane
(1921) Komunističke partije. Izbio je građanski rat koji se završio 1949. godine pobedom komunista, i begstvom pristalica Kuomintanga na Tajvan.
(Beta)
