Učenica koja je četiri godine pohađala isti razred kao Isa Aras Mersinli, iznela je potresno svedočenje o njegovom ponašanju pre tragičnog događaja u srednjoj školi Ajser Čalik u Kahramanmarašu, gde je ubijeno osam učenika i jedan nastavnik.
Prema rečima G. I., Mersinli je bio povučen, bez bliskih prijatelja, i često je ispoljavao neobično i zabrinjavajuće ponašanje. Kada bi se uznemirio tokom časa, znao je da se samopovređuje - grebao bi i sekao ruke olovkom, ostavljajući krvave tragove po klupi, torbi i svojim stvarima.
Znaci uznemirenosti i izolacije
G. I. navodi da je često bio iscrpljen jer je noći provodio na internetu, pa bi spavao tokom nastave. Iako je pokazivao izuzetno znanje engleskog jezika, čak bolje nego maternjem, njegovo emocionalno stanje bilo je nestabilno.
"U trenucima tišine znao je da zaplače pred svima. Tada bi školski savetnik dolazio i odvodi ga na razgovor", rekla je ona, prenosi Hurijet.
Dodaje i da je u više navrata pokazivao znakove ozbiljnih psihičkih poteškoća: Gubio bi svest, gušio se, pa čak i pokušavao da se povredi koristeći sopstvene stvari.
Upozorenja koja nisu shvaćena ozbiljno i čudni obrasci ponašanja
Prema njenim rečima, Mersinli je otvoreno govorio o mogućem napadu. Nekolicini učenika iz razreda rekao je da planira da "napadne učionicu ili školu pištoljem". Međutim, njegovi vršnjaci su to shvatili kao šalu i nisu reagovali.
"Rekao je to nekoliko dana pre napada, ali niko nije verovao da je ozbiljan", istakla je G. I.
Učenica je opisala i njegove neobične navike. Nakon buđenja na času, često bi crtao simbole i pravio rasporede sedenja. U tim beleškama dodeljivao je brojeve učenicima, uz pojedine dodavao uzvičnike, a ponekad bi crtao i uznemirujuće simbole poput lobanja.
"Meni je, na primer, dodelio broj 5. Na jednom mestu nacrtao je lobanju uz broj 20. Delovalo je kao da nešto planira", rekla je.
G. I. je izjavila da je Mersinli planirao da napadne samo jednu osobu, a da ona zna ko je ta osoba.
"Bio je nešto poput šizofreničara, izmišljao je stvari u glavi. Bio je kukavica. Deca sa takvim problemima obično napadaju one koje vide kao inferiorne od sebe", zaključila je G. I.
Prema njenim rečima, Mersinli je retko komunicirao sa drugima. Imao je ograničen kontakt čak i sa razredom, a jedina osoba sa kojom je redovno razgovarao bila je jedna nastavnica.
Takođe je pomenuto da je školska uprava povremeno proveravala njegove stvari, što je izazivalo nezadovoljstvo njegovog oca, koji je policajac.
"Nije imao krug prijatelja. Poznavala sam samo dvoje učenika sa kojima je razgovarao", rekla je.
Tuga nakon tragedije
Iako su znakovi bili prisutni, G. I. kaže da nije očekivala ovakav ishod. Opisala ga je kao osobu koja je delovala izgubljeno u sopstvenim mislima i često pokazivala nestabilno ponašanje.
Nakon tragedije, škola je postala mesto okupljanja učenika, roditelja i građana koji odaju počast žrtvama. Donose cveće i ostavljaju poruke tuge i osude nasilja, prenosi Hurijet.
BONUS VIDEO:
