Opasna sintetička droga mogla bi uskoro da se pojavi i na našem tržištu zbog poskupljenja heroina, upozoravaju eksperti.
Domaći stručnjaci za trgovinu narkoticima upozoravaju da, posle policijske akcije "Geto" kojom su razbijeni snabdevači velikog dela srpskog narko-tržišta heroinom, ovaj narkotik je u uličnoj prodaji drastično poskupeo. Zbog toga postoji opasnost da se i kod nas pojavi „krokodil", ruska droga za siromašne, koja je već preplavila severnu Evropu, piše "Press".
Cena grama heroina pre navedene policijske akcije bila je oko 2.000 dinara, ali nakon hapšenja grupe Hikmeta Hajrovića i razbijanja distributivne mreže Dalibora Ristića u Beogradu, na ulicama naše prestonice došlo je do manjka heroina. Kako se tražnja nije smanjila cena je drastično skočila a, pritom, na tržištu je droga sa samo devet ili 10 odsto čistoće.
U 20 kilograma heroina koji se dnevno proda samo u Beogradu, veliki deo je "miksovan".
"Droga je pomešana sa paracetamolom, šećerom u prahu ili mišomorom i u najboljem slučaju je oko 25 posto čistoće, dobijena je od samo pet kilograma čistog heroina koji je stigao iz Avganistana, Irana, Iraka", kaže "Pressov" sagovornik iz policije.
Nasuprot originalno kvalitetne droge sa Bliskog istoka, ruska droga "krokodil" je loša u startu, pravljena u "kućnoj radinosti". Piojavila se u Sibiru 2002. godine, "prljava" je i izuzetno opasna, a dileri s njom varaju mušterije i čak je prodaju kao heroin, zbog sličnog dejstva.
Ime je droga dobila po tome što koža na mestu na kojem se ubrizgava liči na krljušti krokodila. Odvikavanje je bolno i izuzetno teško a, kako piše "Press", posle najviše dve godine korišćenja, zavisniku otpada meso sa kostiju, javlja se gangrena i sledi smrt
U beogradskoj policiji su novinama rekli da mogućnost pojave te droge kod nas u ovom trenutku nije velika, ali da ipak postoji opasnost - stići će pre ili kasnije.
Kako je za "Press" objasnio Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i član borda direktora međunarodne policije za narkotike, opasnost od pojave nove droge na ulicama je prisutna.
"Hemičari brzo rade na proizvodnji novih sintetički droga. Oni bukvalno koriste sve za proizvodnju, od veštačkih đubriva, preko raznih ekstrakta, enzima, bakterija... Bukvalno sve što im mašta zamisli, to je moguće napraviti, i to u kućnoj varijanti", kaže Nicović:
Prednost sintetičke droge je što se može bilo gde napraviti, kako u laboratoriji, tako i u hotelskoj sobi ili u stanu. Dve trećine konzumenata su mladi, koji su glavna ciljna grupa za distribuciju sintetičkih droga.
(MONDO)
Cena grama heroina pre navedene policijske akcije bila je oko 2.000 dinara, ali nakon hapšenja grupe Hikmeta Hajrovića i razbijanja distributivne mreže Dalibora Ristića u Beogradu, na ulicama naše prestonice došlo je do manjka heroina. Kako se tražnja nije smanjila cena je drastično skočila a, pritom, na tržištu je droga sa samo devet ili 10 odsto čistoće.
U 20 kilograma heroina koji se dnevno proda samo u Beogradu, veliki deo je "miksovan".
"Droga je pomešana sa paracetamolom, šećerom u prahu ili mišomorom i u najboljem slučaju je oko 25 posto čistoće, dobijena je od samo pet kilograma čistog heroina koji je stigao iz Avganistana, Irana, Iraka", kaže "Pressov" sagovornik iz policije.
Nasuprot originalno kvalitetne droge sa Bliskog istoka, ruska droga "krokodil" je loša u startu, pravljena u "kućnoj radinosti". Piojavila se u Sibiru 2002. godine, "prljava" je i izuzetno opasna, a dileri s njom varaju mušterije i čak je prodaju kao heroin, zbog sličnog dejstva.
Ime je droga dobila po tome što koža na mestu na kojem se ubrizgava liči na krljušti krokodila. Odvikavanje je bolno i izuzetno teško a, kako piše "Press", posle najviše dve godine korišćenja, zavisniku otpada meso sa kostiju, javlja se gangrena i sledi smrt
U beogradskoj policiji su novinama rekli da mogućnost pojave te droge kod nas u ovom trenutku nije velika, ali da ipak postoji opasnost - stići će pre ili kasnije.
Kako je za "Press" objasnio Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i član borda direktora međunarodne policije za narkotike, opasnost od pojave nove droge na ulicama je prisutna.
"Hemičari brzo rade na proizvodnji novih sintetički droga. Oni bukvalno koriste sve za proizvodnju, od veštačkih đubriva, preko raznih ekstrakta, enzima, bakterija... Bukvalno sve što im mašta zamisli, to je moguće napraviti, i to u kućnoj varijanti", kaže Nicović:
Prednost sintetičke droge je što se može bilo gde napraviti, kako u laboratoriji, tako i u hotelskoj sobi ili u stanu. Dve trećine konzumenata su mladi, koji su glavna ciljna grupa za distribuciju sintetičkih droga.
(MONDO)
