Sjedinjene Američke Države i Iran približavaju se privremenom sporazumu o zaustavljanju rata, rekli su izvori i zvaničnici u četvrtak, dok Teheran razmatra predlog koji bi obustavio sukob, ali bi ostavio nerešena najspornija pitanja.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Teheran još nije doneo konačnu odluku o planu koji je trenutno na stolu. Prema navodima izvora, predlog se zasniva na kratkoročnom memorandumu, a ne na sveobuhvatnom mirovnom sporazumu, što pokazuje koliko su razlike između dve strane i dalje duboke.
"Naš prioritet je da oni objave trajni kraj rata, a o ostalim pitanjima može da se razgovara kada se vrate direktnim pregovorima", rekao je visoki pakistanski zvaničnik uključen u posredovanje između dve strane za Rojters.
Prema navodima izvora i zvaničnika, predloženi okvir imao bi tri faze: formalni završetak rata, rešavanje krize u Ormuskom moreuzu i otvaranje 30-dnevnog perioda za pregovore o širem sporazumu.
Teheran je saopštio da je ministar spoljnih poslova Abas Aragči u četvrtak razgovarao telefonom sa pakistanskim kolegom Išakom Darom, dok Pakistan ima jednu od ključnih uloga u posredovanju.
"Ostajemo optimistični", rekao je portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi na konferenciji u Islamabadu.
"Kratak odgovor bi bio da očekujemo sporazum pre nego kasnije", dodao je.
Tramp optimističan, Iran skeptičan
Američki predsednik Donald Tramp, koji od početka rata 28. februara često govori o mogućem proboju u pregovorima, takođe je izrazio optimizam.
"Oni žele dogovor... veoma je moguće", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući u sredu, dodajući kasnije da će se "sve brzo završiti".
Predlog bi formalno okončao sukob u kojem su velike borbe zaustavljene prekidom vatre objavljenim 7. aprila. Ipak, ključni zahtevi Vašingtona ostali su nerešeni, uključujući zahtev da Iran obustavi nuklearni program i ponovo otvori Ormuski moreuz.
Kao znak da SAD i dalje vrše pritisak, Vašington je u četvrtak uveo sankcije zameniku iračkog ministra nafte i trojici vođa milicija zbog, kako navode, podrške Iranu.
Izrael, koji se paralelno sukobljava i sa Hezbolahom u Libanu, saopštio je da je u sredu u vazdušnom napadu na Bejrut ubio jednog komandanta Hezbolaha, što je bio prvi izraelski napad na libansku prestonicu od prošlomesečnog prekida vatre.
Hezbolah je otvorio vatru na Izrael 2. marta u znak podrške Iranu, čime je započeo novi talas sukoba.
Iranski zvaničnici ne veruju američkom planu
Iranski zvaničnici pokazali su skepticizam prema američkom predlogu za završetak rata.
Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da će Teheran odgovoriti "u dogledno vreme", dok je poslanik Ebrahim Rezai ocenio da predlog više liči na "američku listu želja nego na realnost".
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad-Bager Galibaf ismejao je izveštaje da su dve strane blizu dogovora i na društvenim mrežama napisao da je "operacija veruj mi, brate propala", predstavljajući pregovore kao američki spin nakon neuspeha da ponovo otvore moreuz.
Nada u dogovor oborila cenu nafte
Vesti o mogućem sporazumu odmah su uticale na tržište. Cena nafte Brent pala je za tri odsto na oko 98 dolara po barelu, nakon što je već u sredu potonula gotovo osam odsto.
Globalne berze su porasle, dok su prinosi na obveznice pali zbog optimizma da bi rat koji je poremetio energetske tokove mogao uskoro da se završi.
"Sadržaj američko-iranskih mirovnih predloga je prilično tanak, ali tržište očekuje da neće doći do novih vojnih akcija", rekao je Takamasa Ikeda, viši portfolio menadžer u kompaniji GCI Asset Management.
Saudijska Arabija navodno blokirala američku operaciju
Tramp je u utorak obustavio dvodnevnu pomorsku misiju čiji je cilj bio ponovno otvaranje blokiranog moreuza, navodeći napredak u pregovorima.
NBC njuz je, pozivajući se na dvojicu neimenovanih američkih zvaničnika, objavio da je Tramp doneo tu odluku nakon što je Saudijska Arabija suspendovala dozvolu američkoj vojsci da koristi saudijsku bazu za operaciju.
Prema navodima NBC-ja, saudijski zvaničnici bili su besni zbog Trampove najave da će SAD pomagati u pratnji brodova kroz Ormuski moreuz, pa su Vašingtonu poručili da neće dozvoliti korišćenje vazdušnog prostora i vojnih baza.
Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Ključna pitanja i dalje bez odgovora
Izvor upoznat sa pregovorima rekao je da američku stranu predvode Trampov izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner.
Ukoliko obe strane prihvate preliminarni sporazum, usledio bi period od 30 dana detaljnih pregovora o konačnom dogovoru.
Međutim, memorandum ne pominje neka od ključnih pitanja koja je Vašington ranije zahtevao, a koja je Iran odbijao, uključujući ograničenja iranskog raketnog programa i prekid podrške proiranskim milicijama na Bliskom istoku, među kojima je i Hezbolah.
Takođe, nema pomena o postojećim zalihama Irana od više od 400 kilograma uranijuma gotovo vojnog kvaliteta, što je jedno od glavnih pitanja za Vašington.
BONUS VIDEO:
(Reuters/Mondo)
