U haosu koji je usledio nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, dok je istočnonemački režim mahnito uništavao gomilu inkriminišućih dosijea, visoki policijski oficir naišao je na izveštaj toliko intrigantan da je odlučio da ga sačuva za buduće generacije, piše britanski Tajms.
Ubacio je papire u aktovku, prokrijumčario ih kući i decenijama ih čuvao u tajnosti pre nego što ih je donirao muzeju Berlinskom podzemnom muzeju, fascinantnoj mreži podzemnih bunkera i tunela iz Drugog svetskog rata i doba Hladnog rata.
Dokument je sada prvi put objavljen i baca novo svetlo na jednu od najvažnijih i najmističnijih špijunskih operacija Hladnog rata.
Tajni tunel do Sovjeta
Britanske i američke obaveštajne službe iskopale su 1955. godine tunel dužine 550 metara do sovjetskog sektora i 11 meseci prisluškivale neke od najosetljivijih komunikacionih kanala SSSR-a, pre nego što je akcija razotkrivena.
Britanska Tajna obaveštajna služba (SIS), poznatija kao MI6, nazvala je operaciju Operacija Štoperica. CIA ju je ambiciozno i potpuno opravdano, kako se kasnije ispostavilo, nazvala Operacija Zlato.
Prisluškivanje je omogućilo oko 40.000 sati snimljenih razgovora i 90.000 poruka, koje su otkrile da je sovjetski predsednik Josif Staljin u tajnosti osudio Nikitu Hruščova i da SSSR nije imao ozbiljnu nameru da napadne Zapadnu Evropu.
Identifikacija vojnih baza, ruskih špijuna...
Prisluškivanje je omogućilo i identifikaciju stotinu vojnih baza Varšavskog pakta, 350 špijuna sovjetske vojne obaveštajne službe GRU, kao i nekoliko hiljada oficira Crvene armije. Zabrinjavajuće je što su tajno snimljeni razgovori otkrili da su Sovjeti imali vrlo koristan izvor blizak MI6.
Helmut Miler-Enbergs, nemački istoričar obaveštajnih službi i koautor knjige "Operacija Zlato: Berlinski špijunski tunel", rekao je da se operacija može porediti sa dostignućima Blečlej Parka, slavnog britanskog centra za dešifrovanje tokom Drugog svetskog rata.
"Izvor je Rusima bio izuzetno važan. U to vreme postojala je kultura trgovanja obaveštajnim podacima, a britanske obaveštajne službe su se stalno i očajnički morale boriti za obaveštajne podatke", rekao je. Prema njegovim rečima, bilo je slučajeva kada se ulagalo puno energije za neke informacije, koje su se kasnije pokazale beskorisnima.
Operacija Zlato
Uprkos medijskoj pažnji koja je pratila sovjetsko i istočnonemačko otkrivanje tunela u aprilu 1956. godine, do sada je objavljeno vrlo malo zvaničnih detalja o Operaciji Zlato.
CIA je objavila tek nekoliko površnih izveštaja u kojima se hvalila njegovim značenjem, dok je većinu informacija zadržala u tajnosti. Istraživači su pronašli i nekoliko dokumenata u arhivama Štazija, tajne policije DDR-a. MI6 i ruske službe se nisu oglašavale.
Novi dokazi
Novi dokazi koje su objavili Miler-Enbergs, bivši šef kontraobaveštajne službe u berlinskoj obaveštajnoj agenciji, i Ditmar Arnold, direktor Berlinskog podzemnog muzeja, predstavljaju jedinu sačuvanu procenu štete nastale špijunskom akcijom.
Dokument je sam po sebi vrlo neprofesionalno sastavljen. Krcat je pravopisnim greškama, a na jednoj stranici čak je naveden pogrešan datum narodnog ustanka protiv režima DDR-a u Istočnom Berlinu 1953. godine.
Sadrži više od sto crno-belih fotografija tunela i opreme za prisluškivanje, ali precizna dužina tunela ostaje nepoznata (navodi se 550 ili 400 metara).
Otkriće tunela
Istoričar Miler-Enbergs tvrdi da se prava vrednost dokumenta može pronaći između redova. "Pre svega, oni pokazuju da su javni izveštaji o otkriću tunela od strane visokih špijuna Štazija, poput Markusa Volfa, bili čiste izmišljotine", istakao je.
Nema govora o tome da su istočni Nemci iznenada naišli na tunel tokom popravke neispravnih kablova posle obilnih kiša. Čini se da su za njega znali već neko vreme.
Tako dolazimo i do jednog od najmističnijih aspekata priče. Sovjetski KGB bio je svestan projekta tunela od trenutka njegovog nastanka na adresi Carlton Gardens 2 u Londonu, u sedištu Odeljenja Y Tajne obaveštajne službe (SIS).
Dvostruki agent Blejk
Agent SIS-a Džordž Blejk, koji se pominjao u nekim snimljenim razgovorima, jedan od najzloglasnijih dvostrukih agenata u britanskoj istoriji, vodio je beleške na sastancima i zatim ih odmah prosleđivao Moskvi.
Miler-Enbergs tvrdi da je KGB dozvolio da operacija traje skoro godinu dana, iako je bio potpuno svestan koliko informacija curi ka Zapadu.
Nemački istoričar pretpostavlja da je mogući razlog bio taj što su toliko cenili agenta Blejka da nisu želeli da rizikuju njegovo razotkrivanje. To je takođe značilo da je KGB tačno znao koje obaveštajne podatke Britanci i Amerikanci prikupljaju. "U izvesnom smislu, obe strane su pobedile", tvrdi Miler-Enbergs.
Poziv MI6-u
Drugo moguće objašnjenje jeste da su KGB i GRU u to vreme bili u žestokom međusobnom sukobu za status i uticaj, pa je jednoj strani možda odgovaralo da se što više špijuna GRU-a razotkrije.
Miler-Enbergs je pozvao MI6 da objavi svoju stranu priče, tvrdeći da je, iako je direktor CIA-e Alen Dales lično odobrio operaciju i dao za nju 6,7 miliona dolara, ona u suštini bila trijumf britanske veštine i organizacije.
"Znanje, logistika, organizacija transporta gomile ruskih materijala u London, kao i njihovo prevođenje i analiza - to je neverovatno dostignuće koje me lično podseća na Blečlej Park", primetio je.
BONUS VIDEO:
