Vekovima je čovečanstvo verovalo da Zemlja ima samo sedam kontinenata, ali naučnici sada tvrde da se ogromna skrivena kopnena masa široka skoro 4,9 miliona kvadratnih kilometara sve vreme tiho nalazila ispod južnog Pacifika. Poznat kao Zelandija, ovaj misteriozni podvodni svet ostao je uglavnom nevidljiv ispod okeana, dok su samo mali delovi poput Novog Zelanda virili iznad površine, piše Geekspin.
Sada nova geološka otkrića konačno otkrivaju prave granice onoga, za šta istraživači veruju da bi mogao biti davno izgubljeni - osmi kontinent Zemlje, a ovo otkriće menja sve što su naučnici mislili da znaju o drevnoj prošlosti planete.
Kako je Zelandija nestala ispod okeana
Naučnici veruju da je priča Zelandije počela pre više od 100 miliona godina, kada su Zemljini kontinenti bili spojeni u ogromni superkontinent nazvan Gondvana. Ova ogromna kopnena masa uključivala je današnju Južnu Ameriku, Afriku, Antarktik, Australiju i delove Azije. Tokom miliona godina Gondvana se polako raspadala, a jedan od odvojenih delova na kraju je postao Zelandija.
Istraživači predvođeni Nikom Mortimerom otkrili su da su snažna tektonska pomeranja postepeno odgurnula Zelandiju od Zapadnog Antarktika pre oko 85 miliona godina, pre nego što se kasnije odvojila od Australije. Kako je kopnena masa postajala izolovana, njena kora se vremenom razvlačila, stanjivala i hladila. To slabljenje dovelo je do toga da veliki deo kontinenta polako potone ispod površine okeana.
Novi dokazi jačaju status Zelandije kao kontinenta
Decenijama su mnogi geolozi sumnjali da je ovaj ogromni podvodni region više od obične kolekcije razbacanih fragmenata. Međutim, bez konačnih dokaza, naučna zajednica oklevala je da ove potopljene visoravni i grebene proglasi pravim kontinentom, često ih odbacujući kao puke ostatke većih kopnenih masa, navodi se na portalu Geekspin.
Ta perspektiva se promenila zahvaljujući modernoj tehnologiji i novim podacima. Istraživači su koristili geohoronologiju, specijalizovanu tehniku koja meri radioaktivni raspad u mineralima kako bi precizno odredila starost stena, da bi napravili tačnu vremensku liniju nastanka regiona.
"Datiranjem ovih stena i proučavanjem magnetnih anomalija koje su pokazivale, uspeli smo da mapiramo glavne geološke jedinice širom severne Zelandije," objasnili su istraživači.
Izvlačeći uzorke sa morskog dna pomoću sofisticirane opreme za iskopavanje, tim je pronašao peščar, vulkanske oblutke i bazaltne lave. Ovi materijali, koji potiču još iz ranog perioda krede i eocena, pružili su ključne dokaze koji su bili potrebni. Nalazi potvrđuju da ova skrivena masa poseduje isti geološki DNK kao sedam kontinenata koje danas prepoznajemo, čime je konačno učvršćen njen status posebnog sveta.
Magnetni dokazi pomažu u otkrivanju pravog oblika Zelandije
Naučnici su se takođe oslanjali na magnetne podatke kako bi otkrili skrivenu strukturu Zelandije ispod okeana. Proučavajući neobične magnetne obrasce duboko ispod morskog dna, istraživači su identifikovali tragove drevne vulkanske aktivnosti koji su pomogli u određivanju granica potopljenog kontinenta.
Ovi magnetni signali tesno su se poklapali sa starošću stena prikupljenih iz izvučenih uzoraka, uključujući velika područja intrapločastog bazalta nastalog tokom krede i eocena. Ovo otkriće pružilo je istraživačima snažnije dokaze da je Zelandija mnogo više od razbacanih delova okeanske kore, piše Geekspin.
Umesto toga, organizovani geološki obrasci pokazali su da podvodna kopnena masa ima istu vrstu strukture kakva se vidi kod priznatih kontinenata, dodatno podržavajući status Zelandije kao skrivenog osmog kontinenta Zemlje.
Zašto su naučnici fascinirani Zelandijom
Istraživači veruju da Zelandija pruža retku priliku za bolje razumevanje kako se kontinenti menjaju i razvijaju dok se Zemljine tektonske ploče pomeraju tokom miliona godina. Pošto većina kopnene mase ostaje skrivena ispod okeana, sačuvala je geološke dokaze koji možda više ne postoje na kontinentima iznad nivoa mora.
"Podvodni status Zelandije ni na koji način ne umanjuje njen geološki značaj," izjavio je istraživač iz GNS Science.
Naučnici kažu da potopljeni kontinent pruža važan uvid u to kako pomeranja ploča mogu vremenom preoblikovati kontinente. Studije sedimentnih stena Zelandije pokazuju da su neka područja verovatno ostala iznad vode dugo nakon što se kopnena masa odvojila od susednih kontinenata tokom kasne krede. U međuvremenu, uzorci bazalta ukazuju na mlađe talase vulkanske aktivnosti koji su se pojavili kako su se razvijale nove granice tektonskih ploča.
Čak i uz nedavne proboje, veliki deo Zelandije ostaje neistražen ispod južnog Tihog okeana. Istraživači veruju da bi napredni alati poput seizmičkog snimanja i dubokomorskog bušenja mogli otkriti još više o strukturi, istoriji i nastanku potopljenog kontinenta u godinama koje dolaze.
Očekuje se da će buduće međunarodne studije i terenske ekspedicije dodatno istražiti ulogu Zelandije u globalnoj tektonskoj aktivnosti i kretanju kontinenata. Istovremeno, ovo otkriće nastavlja da podstiče raspravu među naučnicima o tome šta se zaista kvalifikuje kao kontinent.
BONUS VIDEO:
