Na Atlantiku 2026. godina donosi potpuno drugačiju sezonu uragana u odnosu na protekle godine. Novi meteorološki podaci ukazuju na nagli razvoj snažnog fenomena El Ninjo, koji bi mogao prerasti u takozvani "super-događaj".
Ovaj klimatski fenomen počeće značajno da utiče na globalnu klimu već u samom jeku sezone uragana. Nakon godina dominacije La Ninje i izuzetno aktivnih ciklonalnih perioda na Atlantiku, očekuje se da će ova promena smanjiti broj oluja i rizik od razornih uragana koji direktno pogađaju Sjedinjene Američke Države i istočnu Kanadu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da pretnja neće biti potpuno eliminisana.
U središtu ove tranzicije je tropska zona ENSO u Tihom okeanu. Anomalije temperature površine mora tamo ubrzano rastu i već su premašile prag El Ninja. Istovremeno, snažan topli Kelvinov talas podiže se iz dubljih slojeva okeana ka istočnom Pacifiku, što je jasan signal jačanja ovog fenomena.
Prognoza za Atlantik: Manje uragana, ali oprez ostaje
Vodeći svetski sezonski modeli, poput evropskog ECMWF-a i američkog GFS-a, predviđaju umerenu do snažnu epizodu El Ninja u periodu od avgusta do oktobra 2026. godine, upravo na vrhuncu sezone uragana. Pojedini modeli predviđaju da će temperaturna odstupanja u regionu "Niño 3.4" premašiti 2 stepena Celzijusa. Ovakvi scenariji Super El Ninja u istorijskim arhivama dugim 150 godina uvek su ostavljali jasan trag na statistiku atlantskih oluja.
Kada se centralni i istočni Pacifik intenzivno zagreju, atmosferska reakcija je trenutna: menja se Volkerova ćelija, što uzrokuje promenu kretanja tropskih vazdušnih masa. Iznad Glavne razvojne regije (MDR) - područja između zapadne Afrike i Kariba gde nastaje 80 odsto velikih uragana, El Ninjo stvara suvlju i stabilniju atmosferu uz jače vertikalno smicanje vetra. Ovi uslovi su izrazito nepovoljni za razvoj snažnih tropskih ciklona.
Statistički podaci i rizik za Ameriku
Godine u kojima dominira snažan El Ninjo statistički su povezane sa manjim brojem uragana kategorije 3 i više. Indeks ACE, koji meri ukupnu akumuliranu energiju ciklona, po pravilu opada. Za istočnu obalu SAD i Meksički zaliv to znači manji broj oluja koje stižu do kopna, dok one koje se formiraju često nailaze na neprijateljsko okruženje koje im ne dozvoljava da razviju punu razornu moć.
Ipak, za SAD i Kanadu to ne znači "nulti rizik", već promenu perspektive - umesto serije razornih uragana, verovatniji su izolovani incidenti.
Uticaj na Balkan i Mediteran: Toplotni talasi i "Medikeni"
Iako El Ninjo primarno pogađa Pacifik, njegove posledice se preko opšte cirkulacije atmosfere osećaju i u Evropi. Za region Mediterana i Balkana, snažan El Ninjo 2026. godine mogao bi doneti sledeće scenarije:
Ekstremne vrućine: Povećana je verovatnoća za duže periode toplog i suvog vremena tokom leta i početkom jeseni.
Suša i požari: Učestaliji anticikloni iznad Mediterana mogu doneti dugotrajnu sušu i visok rizik od šumskih požara.
Jesenji preokret i "Medikeni": Kako se cirkulacija menja prema jeseni, previše zagrejano more može postati gorivo za snažne mediteranske ciklone slične uraganima (tzv. medikeni), koji donose razorne padavine.
Meteorolozi zaključuju da El Ninjo ne diktira vremenske prilike samostalno, već deluje kao katalizator koji može pojačati postojeće trendove globalnog zagrevanja i klimatskih promena.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
