Iran je saopštio da je ove nedelje upotrebio novi sistem protivvazdušne odbrane za obaranje američkog drona MQ-9 Reaper u blizini Ormuskog moreuza, što analitičari vide kao dokaz da Teheran i dalje ima sposobnost da se suprotstavi američkim i izraelskim napadima uprkos višemesečnim udarima na njegove vojne položaje.
Iranski mediji navode da je dron oboren u blizini ostrva Kešm u Ormuskom moreuzu i da je tom prilikom prvi put u borbi upotrebljen domaći sistem nazvan "Araš-e Kamangir".
Ne postoji nezavisna potvrda iranskih tvrdnji o novom sistemu za presretanje.
Gubitak američkog drona u blizini jednog od najosetljivijih svetskih pomorskih pravaca dogodio se u trenutku kada su SAD navodno izvele nove napade na iranski vojni objekat kod Bandar Abasa. Iranska Revolucionarna garda kasnije je saopštila da je kao odgovor napala "američku vazdušnu bazu".
Dok tenzije između Irana i SAD nastavljaju da rastu uprkos krhkom primirju, tvrdnje Teherana da je oborio američki dron ponovo su otvorile pitanje koliko je iranske protivvazdušne odbrane preživelo višemesečne američke i izraelske napade i da li Iran i dalje može da izdrži novi talas udara ukoliko pregovori propadnu.
Šta tvrdi Iran?
Iranska poluzvanična agencija Fars saopštila je da je sistem "Araš-e Kamangir" korišćen za presretanje „neprijateljskog“ izviđačkog drona iznad Ormuskog moreuza.
Sistem je opisan kao tehnologija sposobna da otkriva letelice sa smanjenom radarskom vidljivošću, ali nije objavljeno mnogo tehničkih detalja.
Iranski mediji navode da je obaranje drona predstavljalo upozorenje neprijateljskim avionima koji operišu u blizini iranskog vazdušnog prostora i pomorskih granica, posebno u trenutku kada Iran pokušava da iskoristi svoj delimični uticaj nad moreuzom u pregovorima o prekidu vatre sa SAD.
"Ova operacija, izvedena pomoću sistema sa skrivenim sposobnostima, jasna je i odlučna poruka Irana“, preneo je Fars izjave neimenovanih zvaničnika.
Naziv novog sistema u prevodu znači "Araš strelac", po junaku iz persijske mitologije koji je, prema legendi, strelom odredio granicu između Irana i Centralne Azije.
Koliko su tvrdnje verodostojne?
Analitičari upozoravaju da iranske tvrdnje treba posmatrati oprezno, jer Teheran ima dugu istoriju objavljivanja vojnih dostignuća koja je teško nezavisno proveriti.
Ipak, stručnjaci ocenjuju da sama ideja nije neverovatna, pošto Iran godinama ulaže u jeftinije, mobilne i domaće sisteme protivvazdušne odbrane namenjene gađanju dronova i aviona bez oslanjanja na velike radarske sisteme koje je lakše otkriti i uništiti.
Mark Hilborn, predavač bezbednosnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je za Al Džaziru da se ovaj incident uklapa u širi obrazac iranske vojne strategije.
"Iran je postao prilično samostalan u razvoju različitih raketnih sistema i, poput Ukrajine, uspeo je da promeni ekonomiju ratovanja. Jeftini i jednostavni sistemi mogu da ugroze mnogo sofisticiranije tehnologije“, rekao je on.
Obaranje drona Reaper moglo bi dodatno da natera SAD da se više oslanjaju na skupe rakete umesto na dronove u napadima na Iran.
Istovremeno, Teheran može nastaviti da koristi relativno jeftine dronove Šahed, što mu daje dugoročnu ekonomsku prednost u slučaju produženog sukoba.
Šta je zapravo "Araš-e Kamangir"?
Stručnjaci smatraju da novi sistem možda nije revolucionarno oružje, već deo šireg prelaska Irana na mobilne i jeftinije sisteme protivvazdušne odbrane.
Aleks Almeida iz američke obaveštajne platforme Horizon Engage smatra da bi sistem mogao biti povezan sa drugim iranskim raketama kratkog dometa ili lutajućim sistemima zemlja-vazduh.
„Verovatno je reč o unapređenoj verziji postojećih sistema. Ne oslanja se na klasične radarske stanice, već verovatno koristi optičko ili toplotno navođenje“, rekao je Almeida.
Takvi sistemi mogu brzo da se premeste, sakriju i lansiraju, što ih čini težim za uništavanje.
Pojedini sistemi funkcionišu tako što projektil kruži vazduhom dok ne otkrije metu, dok su drugi kratkodometni sistemi za obaranje dronova i aviona.
To čini američke dronove MQ-9 Reaper, koji su spori jer služe prvenstveno za izviđanje, posebno ranjivim.
Iran se oslanja na izdržljivost
Nikol Grajevski, profesorka na univerzitetu Sciences Po u Parizu, smatra da Iranu i dalje nedostaju snažniji sistemi srednjeg i dugog dometa, ali da mobilni sistemi imaju veliku prednost.
"Njihova vrednost je u tome što mogu brzo da se premeste. Reč je o mobilnim lansirnim sistemima, ponekad i prenosivim“, rekla je ona.
Iranska protivvazdušna mreža pretrpela je ozbiljna oštećenja tokom američkih i izraelskih napada. Iran se oslanjao na starije raketne sisteme, uključujući domaće baterije i ruske sisteme poput S-300.
Ipak, novi sistemi pokazuju da Teheran i dalje ima sposobnost da održava „stalnu, ograničenu i niskointenzivnu vazdušnu pretnju“ koju je teško potpuno eliminisati.
Takvi sistemi možda ne mogu da zaustave veliki vazdušni napad, ali mogu da primoraju SAD i Izrael da koriste skuplje oružje koje se lansira sa većih udaljenosti.
Grajevski ocenjuje da se iranska vojna strategija ne zasniva na tehnološkoj nadmoći, već na izdržljivosti, mobilnosti i sposobnosti opstanka.
"Mislim da su SAD preuveličale uspeh svojih operacija. Iran ima značajnu vojnu industriju i nakon dvanaestodnevnog rata uspeo je da poveća proizvodnju balističkih raketa na veoma visok nivo“, rekla je ona.
Dodala je da Iran i dalje ima asimetričnu prednost i da su u određenim aspektima SAD i Izrael ograničeniji od Teherana.
BONUS VIDEO:
(Al Jazeera/Mondo)
