Evropska unija postigla je dogovor o jednom od najstrožih paketa mera za deportaciju migranata bez prava boravka u poslednjih nekoliko godina, čime završava ključni deo opsežne reforme azilnog i migracionog sistema započete još 2020. godine. Novi propisi trebalo bi da omoguće efikasnije vraćanje osoba kojima je odbijen azil ili koje nemaju zakonsko pravo da ostanu na teritoriji EU, ali su već izazvali oštre kritike organizacija za ljudska prava i dela evropskih poslanika.
Sporazum je postignut tokom pregovora između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU, a predviđa značajno proširenje ovlašćenja nacionalnih vlasti u sprovođenju naloga za deportaciju, piše Gardijan.
Jedna od najkontroverznijih novina jeste mogućnost da vlasti pretražuju domove migranata ili druge prostore povezane sa njima, kao i da privremeno zaplenjuju lične stvari kako bi osigurale sprovođenje odluke o povratku u zemlju porekla. Takve mere primenjivale bi se prema osobama za koje se proceni da ne sarađuju sa institucijama ili da postoji rizik od bekstva.
Duži pritvor i strože kazne
Prema novim pravilima, osobe koje čekaju deportaciju mogle bi da budu zadržane u pritvoru do dve godine, uz mogućnost produženja na čak 30 meseci u određenim slučajevima. To predstavlja značajno povećanje u odnosu na sadašnje maksimalno trajanje pritvora od 18 meseci.
Propisi predviđaju i dodatne sankcije za one koji odbiju da se povinuju nalogu za deportaciju. Takvim osobama mogle bi biti uskraćene socijalne beneficije i druge vrste pomoći koje pružaju države članice.
Posebnu pažnju izazvala je odredba prema kojoj bi pritvor, kao krajnja mera, mogao da bude primenjen i na porodice sa decom, kao i na maloletnike bez pratnje. Evropski parlament naglašava da bi takve odluke morale da budu praktikovane samo u izuzetnim okolnostima i na najkraći mogući period, uz poštovanje najboljeg interesa deteta.
Još jedna značajna novina jeste mogućnost uspostavljanja takozvanih "centara za povratak" izvan teritorije Evropske unije. U tim objektima migranti bez dokumenata mogli bi da budu smešteni dok traje proces njihovog vraćanja u zemlju porekla.
Više država članica već vodi pregovore sa pojedinim zemljama, uglavnom u Africi, o otvaranju takvih centara, iako za sada nijedan konkretan sporazum nije zvanično potvrđen.
Novi zakon predviđa i oštrije zabrane ulaska u EU. Osobe koje budu označene kao bezbednosni rizik mogle bi da dobiju doživotnu zabranu ulaska na teritoriju Unije, dok je prema postojećim pravilima maksimalna zabrana ograničena na deset godina.
EU želi veći broj deportacija
Evropska komisija smatra da su reforme neophodne kako bi se povećala efikasnost sistema. Prema podacima EU, trenutno se samo oko 20 odsto osoba koje nemaju pravo boravka zaista vrati u svoje matične zemlje.
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner ocenio je da će nova pravila omogućiti veću kontrolu migracionih tokova.
"Sa novim pravilima imamo veću kontrolu nad tim ko može da dođe u Evropsku uniju, ko može da ostane i ko mora da ode", poručio je Bruner.
Pristalice reforme tvrde da se ona ne odnosi na:
- Legalne migrante
- Studente
- Radnike
"Evropa kopira Trampovu politiku"
Međutim, organizacije za zaštitu ljudskih prava i pojedini poslanici upozoravaju da novi zakon predstavlja ozbiljan udar na prava migranata.
Poslanica Zelenih Melisa Kamara ocenila je da sporazum slabi proceduralne garancije, produžava pritvor i omogućava praksu koja podseća na metode američke Imigracione i carinske službe (ICE), poznate po agresivnim akcijama protiv ilegalnih migranata tokom administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Slične kritike iznela je i Silvija Karta iz Platforme za saradnju o migrantima bez dokumenata sa sedištem u Briselu. Ona upozorava da bi nova pravila mogla dovesti do dugotrajnog pritvaranja migranata, razdvajanja porodica i prebacivanja ljudi u zemlje sa kojima nemaju nikakve veze.
Deo šire reforme nakon migrantske krize
Usvajanje Zakona o povratku predstavlja završni korak višegodišnje reforme evropske migracione politike, pokrenute nakon migrantske krize iz 2015. godine. Tada je više od 1,3 miliona ljudi, uglavnom iz ratom pogođenih područja Sirije i Avganistana, zatražilo azil u Evropi, što je izazvalo duboke političke podele među državama članicama.
Novi paket mera sada bi trebalo da uspostavi jedinstveniji evropski sistem za deportacije i kontrolu migracija, ali ostaje da se vidi da li će doneti željene rezultate ili dodatno produbiti raspravu o granici između bezbednosti i zaštite ljudskih prava.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
