Temperature na Antarktiku su ovog meseca prešle 15°C, oborivši prethodni zimski toplotni rekord za inače zaleđeni region, što izaziva zabrinutost zbog brzine klimatskog kolapsa. Novi zimski rekord od 15,4°C zabeležen je 6. juna u argentinskoj bazi Esperanca na poluostrvu Triniti, usred produženog toplotnog talasa koji je tri nedelje zaredom beležio dnevne maksimume iznad nule.
Naučnici kažu da je izmerena temperatura od 15,4°C dva stepena viša od prethodnog rekorda postavljenog na istoj stanici 1998. godine.
"Ovo je apsolutno neverovatno. To je takođe oko dvadeset stepeni Celzijusa iznad normale za ovo doba godine. To je ogromna anomalija", rekao je Raul Kordero, ekvadorski profesor klimatologije na Univerzitetu u Groningenu, piše Gardijan.
Neobično jaki topli vetrovi sa severa duvali su preko većeg dela Antarktičkog poluostrva. Prema rečima Kordera, jedna čileanska meteorološka stanica, Bunen Rivera, zabeležila je temperature od skoro 13°C.
Sneg zamenjen blatom i kišom
Na ostrvu King Džordž, 160 kilometara od baze Esperanza, istraživači kažu da se pejzaž promenio iz pretežno bele u smeđu, sivu i zelenu boju nakon što su temperature dostigle 4,6°C 6. juna.
"Prošli vikend je bio veoma neobičan. Temperature su ovde bile veoma visoke, pa se sve napolju otopilo. U ovo doba godine obično imamo 20 centimetara snega i puno leda na tlu", rekao je čileanski glaciolog Luis Munjoz.
Munjoz je dodao da su se on i njegova koleginica Natalija Mestre prošle srede popeli na vrh obližnjeg glečera Kolins, visok 500 metara, i bili su iznenađeni kada su videli da kiša topi led.
"Ovo direktno utiče na glečer, koji bi trebalo da akumulira sneg upravo sada. Ne bi trebalo da trpi ablaciju u ovo doba godine. Očigledno je da to nije dobro za glečer", objasnio je on.
Ljudski uticaj i dugoročni trendovi
Antarktički region je pod sve većim ljudskim pritiskom, kako direktno kroz istraživanje resursa i turizam, tako i indirektno kroz sagorevanje fosilnih goriva koja zagrevaju planetu.
Naučnici upozoravaju da se neki od najvećih glečera u regionu, poput Tvejtsa i Pajn Ajlanda, približavaju ili su možda već prešli prekretnicu koja bi mogla da podigne nivo mora na globalnom nivou za četiri metra. Takođe je utvrđeno da topljenje antarktičkog leda usporava globalnu cirkulaciju okeana.
Kordero je objasnio da jedan zimski toplotni talas, bez obzira koliko ekstreman bio, neće sam po sebi imati značajan uticaj na nivo mora, ali ukazuje na zabrinjavajuće dugoročne trendove.
"Ovaj toplotni talas se dogodio zbog izuzetno jakih zapadnih vetrova. Takvi vetrovi se javljaju sve češće od 1980-ih, a poznato je da je to povezano sa klimatskim promenama", zaključio je Kordero.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
