Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula je široku diplomatsku kampanju širom Evrope sa ciljem da evropske vlade slede britanski model i značajno povećaju cene lekova.
Američke ambasade, prema navodima izvora, intenzivno lobiraju u evropskim prestonicama, tvrdeći da američki pacijenti plaćaju znatno više, čak tri puta više nego u Nemačkoj za nove terapije, te da Evropa mora da preuzme veći deo finansijskog tereta farmaceutskih inovacija.
Upozorava se i da bi, u slučaju odbijanja zahteva, evropske zemlje mogle da izgube nova ulaganja farmaceutskih kompanija i pristup najnovijim lekovima.
Britanski model kao uzor
Dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva postao je referentni primer. Britanske farmaceutske kompanije dobile su trogodišnju zaštitu od američkih carina, uz obavezu postepenog povećanja izdvajanja za lekove tokom naredne decenije. Zauzvrat, britanska vlada ublažila je kontrolu cena inovativnih lekova.
Sada Vašington pokušava da sličan pristup primeni i na ostatak Evrope, a Nemačka se smatra ključnom metom. Kao najveće evropsko tržište lekova, Nemačka trenutno prolazi kroz reformu zdravstvenog sistema koja predviđa smanjenje javne potrošnje, dok Sjedinjene Američke Države traže suprotan pravac - povećanje ulaganja, piše Politiko.
Prema više izvora, nemačka ministarka zdravlja Nina Varken i ministarka privrede Katarina Rajhe mesecima vode poverljive razgovore sa američkim Ministarstvom zdravlja i socijalnih usluga o investicijama vrednim milijarde, trgovinskoj politici i "pravednom" određivanju cena lekova.
Kristijan Hilmer, generalni direktor tržišta lekova na recept u udruženju "Farmacija Nemačka" izjavio je: "Malo smo ljubomorni na sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država."
Pritisak na evropske sisteme
Trampova administracija, kako se navodi, koristi fragmentisane evropske zdravstvene sisteme u kojima je određivanje cena lekova uglavnom u nacionalnoj nadležnosti.
U okviru priprema, američka ambasada u Berlinu šalje trgovinskog savetnika Nejtana Sajferta u London kako bi proučio britanski model dogovora.
Istovremeno, farmaceutske kompanije već reaguju. Kompanije Eli Lili i Beringer Ingelhajm objavile su smanjenje planiranih ulaganja u Nemačkoj vrednih više milijardi evra, kao odgovor na mere štednje. Slični potezi ranije su zabeleženi i u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Dugoročni pad evropskog udela
Podaci pokazuju da je Evropa 1990. godine učestvovala sa 49 odsto u globalnim privatnim farmaceutskim istraživanjima i razvoju, dok je do 2025. taj udeo pao na 26 odsto.
Američke kompanije sve više povlače investicije iz Evrope, dok vlade na kontinentu ostaju oprezne zbog ograničenih budžeta i rastućeg pritiska na zdravstvene sisteme.
"Ponekad se farmaceutske kompanije ponašaju kao adolescent koji stalno traži sve više i više, bez obzira na to koliko mu date", upozorio je Janis Natis, direktor Evropske platforme socijalnog osiguranja (ESIP).
Kontroverze u Britaniji
Iako se britanski sporazum predstavlja kao uspešan model, reakcije u Londonu nisu u potpunosti pozitivne. Bivši ministar zdravlja Ves Striting pokrenuo je reviziju efekata dogovora na poreske obveznike, što je izazvalo nezadovoljstvo farmaceutske industrije.
Organizacija "Just Treatment" ocenila je sporazum kao "užasan", navodeći da slabi kontrolu cena lekova, uz samo privremene koristi u vidu zaštite od carina.
Procene pokazuju da bi promene mogle da povećaju troškove britanskih poreskih obveznika za 2 do 3,5 milijarde funti godišnje do 2036. godine, što dodatno pojačava pritisak na evropske zemlje.
BONSU VIDEO:
