Cene nafte na svetskim tržištima značajno su pale zbog očekivanja da bi mirovni sporazum između SAD-a i Irana mogao okončati najveću krizu snabdevanja energentima u istoriji naftnog tržišta.
Cena sirove nafte Brent pala je ispod 84 dolara po barelu na početku nove trgovačke nedelje na azijsko-pacifičkim tržištima. Investitori su optimistično reagovali na mogućnost skorog ponovnog otvaranja Ormuski moreuz, što bi omogućilo povratak nafte iz Persijski zaliv na svetsko tržište.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je juče da je sporazum sa Iranom "sada završen", uprkos izraelskim vazdušnim udarima na Bejrut koji su pretili da ugroze osetljive pregovore.
Pad počeo krajem prošle nedelje
Mnogi detalji dogovora i dalje nisu poznati, naročito oni koji se odnose na vreme ponovnog otvaranja pomorskog prolaza, nadzor bezbednosti plovidbe i eventualne dodatne uslove. Iranske vlasti saopštile su da bi nakon potpisivanja sporazuma trebalo da usledi 60 dana pregovora o konačnom dogovoru koji bi obuhvatio šira pitanja, uključujući iranski nuklearni program i ublažavanje sankcija.
Referentna cena nafte na međunarodnom tržištu jutros je pala za četiri odsto, nastavljajući silazni trend zabeležen krajem prošle nedelje. Cene su sada na najnižem nivou od početka marta, svega nekoliko dana nakon izbijanja rata sa Iranom.
Pad je počeo krajem prošle nedelje, kada je cena nafte sa 93 dolara po barelu u četvrtak pala na 87,50 dolara na zatvaranju trgovanja u petak. Tržišta su tada reagovala na Trampovu izjavu da je blizu sklapanja mirovnog sporazuma sa Teheran, kojim bi bila uklonjena iranska blokada ključne naftne trgovačke rute.
Tramp je takođe tvrdio da je američka vojska poslednjih nedelja tajno pomagala transport miliona barela nafte dnevno kroz Ormuski moreuz kako bi ublažila pritisak na globalno tržište.
Puštane rekordne količine strateških rezervi
Uprkos ratu sa Iranom, cene nafte ostale su niže nego što su mnogi analitičari očekivali. Zatvaranje Ormuskog moreuza početkom marta zaustavilo je izvoz nafte iz zemalja Persijskog zaliva i sa tržišta praktično uklonilo oko 20 miliona barela dnevno, odnosno petinu svetske ponude.
Proizvođači iz Zaliva uspeli su da preusmere oko pet miliona barela dnevno alternativnim naftovodima ka drugim izvoznim lukama u regionu. Poslednjih nedelja dodatna dva miliona barela dnevno navodno su završavala na tržištu uz pomoć američke vojske i takozvanih "tamnih tankera", brodova koji ne emituju podatke o lokaciji i neprimetno prebacuju teret na druga plovila u Omanski zaliv.
Istovremeno su članice Međunarodna agencija za energiju na tržište puštale rekordne količine strateških rezervi nafte i goriva, po stopi od oko 2,5 miliona barela dnevno.
Kina smanjila uvoz
Manjak globalne ponude dodatno je ublažen padom potražnje. Procenjuje se da je Kina smanjila uvoz za oko četiri miliona barela dnevno, na najniže nivoe u poslednjih deset godina, verovatno koristeći sopstvene rekordne zalihe. Istovremeno su petrohemijske rafinerije širom Azije smanjile proizvodnju kako bi lakše prebrodile krizu.
Prema procenama, globalna potražnja za naftom pala je između tri i četiri miliona barela dnevno.
Toni Sikamor, analitičar investicione kuće IG Group, izjavio je da će mnoge države iskoristiti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za obnovu iscrpljenih zaliha i strateških rezervi. Upozorio je da su pregovori i dalje veoma složeni, posebno kada je reč o nuklearnim pitanjima, zbog čega smatra da je "teško očekivati značajniji dalji pad cena nafte u kratkom roku".
Analitičari takođe upozoravaju da bi očekivani rast potražnje za energijom tokom leta na severnoj hemisferi mogao ponovo da pogura cene naviše, dok se globalne zalihe približavaju zabrinjavajuće niskim nivoima.
Konsultantska kuća: Potpuni oporavak do januara 2027.
Prema procenama konsultantske kuće Rajstad Enerdži, posledice krize mogle bi da se osećaju sve do početka naredne godine, čak i ako se Ormuski moreuz uskoro ponovo otvori. Analitičari te kompanije procenjuju da je tržište do sada ostalo bez oko milijardu barela nafte zbog poremećaja izazvanih sukobom.
Rajstad očekuje da bi mirovni sporazum postignut tokom juna mogao da omogući postepeno ponovno otvaranje moreuza od sredine jula, nakon čega bi usledio spor oporavak tržišta dok se tankeri vraćaju na uobičajene rute, a naftna polja ponovo pokreću proizvodnju.
"Oko 85 odsto izgubljenih količina trebalo bi da bude obnovljeno do oktobra, dok bi potpuni oporavak, pre svega u starijim naftnim poljima u Irak i Kuvajt, mogao da potraje do januara 2027. godine", navodi Rajstad Enerdži.
Konsultantska kuća upozorava da bi, čak i u relativno povoljnom scenariju, ukupni gubitak snabdevanja do kraja godine mogao da dostigne gotovo dve milijarde barela nafte.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
