Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je uvođenje hitne, potpune zabrane izvoza benzina i avionskog kerozina, dok se istovremeno razmatra i zabrana izvoza dizel goriva.
Ovu dramatičnu odluku Putin je saopštio tokom sastanka sa državnim i vojnim rukovodstvom koji je direktno prenosila ruska državna televizija.
"U interesu domaćih potrošača privremeno je uvedena potpuna zabrana izvoza benzina i avionskog kerozina. Razmatra se potreba uvođenja potpune zabrane izvoza i dizel goriva", izjavio je Putin pred vojnim i političkim vrhom. Svestan panike u Rusiji zbog nestašice goriva, dodao je:
"Znam da ćemo sada raspravljati, mogu se pojaviti pitanja o mogućem gomilanju zaliha, ali zato smo se i okupili kako bismo sprečili sve poteze koji nam zapravo nisu potrebni. Ne treba sami sebi da stvaramo dodatne probleme. O tim pitanjima ćemo razgovarati."
Sistematsko uništavanje ruske naftne infrastrukture
Iako je Moskva mesecima pokušavala da umanji ekonomske posledice rata, jasno je da je ova radikalna mera direktna posledica intenzivne ukrajinske kampanje napada dronovima na ruska energetska postrojenja.
Kijev je poslednjih meseci značajno pogodio ruske kapacitete za preradu nafte, ciljajući ključne objekte stotinama kilometara iza linije fronta, što je izazvalo lančanu reakciju i ozbiljne nestašice goriva širom zemlje.
Samo u proteklih nekoliko dana van funkcije su ostala važna energetska postrojenja. Rafinerija NORSI u okviru kompanije Lukoil, koja je četvrta najveća u Rusiji i drugi najveći proizvođač benzina u zemlji, potpuno je obustavila rad nakon snažnog udara dronovima.
Istovremeno, procenjuje se da velika rafinerija u Moskvi, koja je pretrpela velike požare nakon ponovljenih napada, neće moći da obnovi proizvodnju pre kraja godine, što je stvorilo veliki problem u snabdevanju glavnog grada i okolnih oblasti.
U poslednja 24 časa ukrajinske snage dugog dometa pogodile su rafineriju Slavjansk u Krasnodarskom kraju, kao i veliko naftno postrojenje u Jaroslavskoj oblasti, udaljeno oko 700 kilometara od ukrajinske granice.
Kolaps na okupiranom Krimu i širenje krize
Kriza sa gorivom, koja se sada proširila na Moskvu i druge ruske oblasti, počela je potpunim kolapsom snabdevanja na okupiranom poluostrvu Krim.
Sistematski ukrajinski napadi na mostove, železničke pruge i naftne terminale na Krimu praktično su paralisali ruske rezerve goriva. Okupacione vlasti bile su prinuđene da zaustave distribuciju goriva, čak i za građane koji poseduju kupone za njegovu kupovinu.
Izveštaji sa terena iz Sevastopolja i drugih krimskih gradova opisuju velike probleme: benzinske pumpe ostaju bez goriva, javna rasveta se isključuje radi uštede energije, a stanovnici satima čekaju u redovima kako bi dobili gorivo.
Strategija Kijeva da oslabi ruske ratne kapacitete dovela je do toga da se nestašice sa periferije prošire ka unutrašnjosti Rusije, primoravajući Kremlj na uvođenje vanrednih trgovinskih ograničenja kako bi se zaštitilo domaće snabdevanje vojske i vazduhoplovstva.
BONUS VIDEO:
· Reaguj